"Peta utakmica plej of serije Superlige Srbije. Tim A košem u poslednjoj sekundi pobeđuje Tim B i osvaja šampionsku titulu. Treneri obeju ekipa prilaze jedan drugom na sredini terena i čestitaju, nakon toga pozdrav sa sudijama, zatim radost jednog sa igračima, dok drugi bodri svoje pulene da dignu glavu i da ne tuguju jer su učinili sve što je u njihovoj moći. Na konferenciji za novinare iskrene čestitke novom šampionu, a u medijima tekstovi o košarci, igračima i sportskim trenucima koji su obeležili meč. Navijači pobedničkog tima zadirkuju poražene koji ih vode na piće, da bi isplatili opkladu... Sutra sviće novi dan, zemlja se i dalje okreće, a onda je mrmot zamotao čokoladu u foliju...". Da li ste skoro pročitali nešto što ima manje veze sa realnošću?
Možda neko može da pomisli da se u završnicama domaćeg prvenstva desilo sve moguće što nema veze sa igrom. Gledali smo tuče navijača, tuče igrača, basket "3 na 3", klizanje na parketu, trojke iz auta, bivšeg boksera koji ne želi da se pomeri sa terena, čitali smo saopštenja, pretnje, uvrede... Ipak, do sada smo uvek dobijali prvaka države, a da li će tako biti i ove sezone?
Tekst ima za cilj da upozori na jedan mogući rasplet domaće Superlige koji bi zaista bio presedan svetskih razmera, a to je da Srbija ove godine ne dobije košarkaškog šampiona. Atmosfera koja vlada u dva kluba pretendenta na titulu ne kazuje da je bilo koji od njih spreman da sportski prihvati poraz. I do sada smo bili svedoci da su za poraze u plej of serijama poraženi uglavnom krivili sudije, političare, neretko i državu, a skoro nikada za to nisu bili zaslužni bolji igrači suprotnog tima. E sada, ranije je domaća liga nosila neku težinu, danas više ne. Možemo se mi zanositi da je našim klubovima bitna titula prvaka Srbije kao najvažnija jer smo patriote. Funkcionerima je bitan samo prolazak na evropsku scenu, a za njega je prethodnih godina bila potrebna i Superliga, ove više nije i osnovni motiv za osvajanje ne postoji. Sa druge strane, netrpeljivost između suprotstavljenih timova je tolika da se samo traži povod kako bi se napravio što veći skandal.
Ako smo bili ubeđeni da neka granica postoji, dešavanja na završnom turniru Heba Juniorske lige Srbije su raspršila i poslednju nadu o tome da neko vodi računa o očuvanju ugleda domaće košarke. Umesto osuda takvog raspleta događaja dobili smo još napetiju situaciju, veću tenziju pred nastavak Superlige i činjenicu da se dva kluba diče titulom juniorskog prvaka države, a pamćenje kaže da je nije osvojio niko. Veoma je bitno i mnogo toka kazuje podatak da se ni u jednom saopštenju ne kritikuju pojedinci iz sopstevnih redova koji su izazvali prekid. Odatle i sumnja da će se seniorsko prvenstvo privesti kraju, a moguće je da dobijemo više samozvanih prvaka države.
Superliga je toliko slaba u organizacionom delu da nema nikakav aparat kojim bi zaustavila ovo "ludilo" najpopularnijih klubova. Takmičarski je postala beznačajna, pa i činjenica da se Prvenstvo ne završi ne bi donela nikakve bitne promene za narednu sezonu. Iz tog razloga je neophodno da joj odgovorni što pre daju na značaju, upozorivši sve klubove učesnike na poštovanje pravila.
Nije slučajno da se sve loše i sve što nema veze sa košarkom dešava baš u domaćim takmičenjima. Naši najveći klubovi dobro poštuju pravila ABA lige, upozoravaju i mole svoje navijače da sportski navijaju pred mečeve u Evropi, jer su kazne rigorozne, a izgleda da ih zaboli kada ih udare po džepu. Po starom dobrom srpskom običaju, poštujemo sve tuđe, a nipodaštavamo svoje. Čim pređemo granicu umemo da čitamo ono što piše.
Kada su u pitanju domaća takmičenja, tada je bitno svaliti krivicu na drugoga, nikako apelovati da ne dolazi do katastrofalnih situacija. U Kragujevcu smo zamalo izbegli znatno veću tragediju, mada je i ovako osnovni osećaj nakon završnice Kupa košarkaška sramota, ništa drugo. Tenzija i netrpeljivost je preneta na tribine, jer su najagresivniji oni koji ne misle svojim glavama i spremni su da se za pravdu iz saopštenja svojih idola bore na sve načine u dvorani. Pitanje je trenutka kada će i to doneti neki tragičan ishod, ali kada se to desi ponovo neće biti krivi oni koji prave takvu atmosferu godinama. Pitanje je i kada je poslednji put neki od zvaničnika naših najvećih klubova dao izjavu u cilju smirivanja strasti u srpskim takmičenjima, a ne regionalnim i evropskim?
Od ljudi koji vode domaću košarku očekujemo mnogo više od izjava: "Dotakli smo samo dno" - nakon što ga stvarno dotaknemo. Toliko i mi, obični posmatrači sa strane, vidimo. Da, dotakli smo samo dno. Da se to dno više ne bi produbljivalo očekujemo od odgovornih da preduprede situacije koje se lako mogu predvideti. Evo, sada ih još jednom upozoravamo - biće ogromnih pritisaka na sudije, psovanja, pretnji, tenzija na tribinama, nepristojnog skandiranja, vređanja aktera meča, neprimerenih izjava u medijima, saopštenja koja povećavaju netrpeljivost... Nismo do sada bili vidoviti, ali ovo sa stoprocentnom sigurnošću garantujemo. Može li neko da upozori, a na kraju kada se nešto od toga i desi, da sankcioniše krivce i da sačuva malo dostojanstva sportu koji nam je toliko radosti doneo? Ukoliko to sada niko ne uradi ova Superliga neće dobiti pobednika.
Najbolje bi bilo da ljudi koji vode našu košarku sada jako zažmure i sačekaju oktobar da otvore oči, da sve samo od sebe prođe. Proći će sigurno, ali je Vaša odgovornost i obaveza da sve bude kako treba i u okviru pravila. Znakovi i poruke koji stižu iz tabora kandidata za titulu jasno pokazuju da će biti problema. Pratite ih, sankcionište krivce i dajte šansu igračima da odluče ko je bolji.
(foto: ABA League)
