(MVP BLOG) Pravila, pravila...

Godine prolaze, a neke stvari se u domaćoj košarci ne menjaju. Počela je Superliga, takmičenje koje odlučuje o šampionu Srbije, ali kao i obično, klubovi i igrači učesnici se ne libe da u svakom momentu istaknu kako takmičenje i nema preveliki značaj, a javnost uglavnom ne interesuju utakmice, već samo kada se dese neke loše ili bizarne situacije.

Kao i prethodnih godina, direktor takmičenja Leon Deleon postaje jedna od popularnijih ličnosti zbog izricanja kazni igračima, klubovima i trenerima. Vest dana nakon drugog kola Superlige bilo je kažnjavanje Partizana u iznosu od 6.000 dinara jer je centar crno-belih Đorđe Gagić nosio dve različite patike. Nakon što je izrečena kazna usledila je burna reakcija javnosti, podsmeh, a na kraju se žalio i Partizan, pa je direktor povukao svoju odluku. Gagić je nosio "Nike" patike sa nazivom "Lebron Equality". Ova serija patika napravljena je tako da je svaki par različite boje, jedna crna, a druga bela, kako bi se promovisale ljudske vrednosti, odnosno da svako, bez obzira na boju kože, može da ustane i slobodno kaže ono što misli.

E sada, javnost je uglavnom zadovoljna odlukom jer je centar Partizana promovisao ljudske vrednosti i zbog toga nije smeo da bude kažnjen, a liga je još jednom pokazala svoju neozbiljnost. A, da li je baš tako? Odnosno, da li je neozbiljnost pokazana odlukom da se Partizan kazni ili njenim povlačenjem?

U članu 17 propozicija KLS kaže se, između ostalog, sledeće:

"Osnovna oprema svih igrača izuzimajući patike (ali obe moraju biti iste), mora biti jednoobrazna..."

Vrlo prosto, direktor je samo poštovao propozicije i kaznio ekipu koja ih nije ispoštovala. A, na osnovu čega je povukao svoju kaznu? U kom delu propozicija postoje izuzeci, kao što je slučaj sa "Lebron Equality" patikama? Niko ne spori da je promocija ljudskih vrednosti bitnija od košarke, ali ona jednostavno nije predviđena propozicijama na ovakav način. Najvažnije, ovakve propozicije nije doneo direktor lično, već klubovi učesnici lige, među kojima je i kažnjeni Partizan. Ako su oni želeli da promovišu ljudske vrednosti preko opreme igrača, mogli su to na vreme da predoče ostalim klubovima i da zajedno promene pravila igre, pre početka takmičenja. Posebno je interesantna ta inferiornost Partizana što se propozicija tiče jer je prethodnih godina bio jedan od najkažnjavanijih timova lige zbog toga što njegovi igrači i treneri nisu poštovali pravila koja su sa ostalim klubovima doneli.

Što se rukovodstva lige tiče, ono već godinama najveću doslednost u poštovanju propozicija pokazuju u delu oblačenja protivničkih ekipa. Najčešće nekažnjeno i još češće nepomenuto u medijima prolazi nepoštovanje propozicija u delu vezanom za konferencije za štampu, njihovo snimanje i postavljanje, takođe, gleda se kroz prste nekim dvoranama (timovima) što se tiče tehničke ispravnosti uređaja i tako dalje... Dakle, rukovodstvo KLS se ne pridržava baš slepo propozicija i ume da odmerava kazne po potrebi. 

Koliko god se ta pravila nama banalna činila, moraju se poštovati, kao i sva ostala. Svako nepoštovanje narušava ugled takmičenja, a ovom našem, za titulu prvaka Srbije, malo je ugleda ostalo. Doslednim sprovođenjem pravila čuva se integritet, dok se pojedinačnim pronalaženjem "Lebron izuzetaka" postiže suprotni efekat. Šta će se ubuduće desiti ako na primer postoje i neki drugi delovi opreme (helanke, znojnici...) u raznoraznim bojama koji promovišu ljudske vrednosti i neko od igrača poželi da ih nosi? Mnogo toga se može učiniti sa sportskom opremom da bi se dobilo na originalnosti, upravo zato i postoje kodeksi oblačenja, propozicije, a odluke o tome se donose pre nego što takmičenje počne.

Ono što deluje interesantnije u celoj priči je da se sportska javnost veoma lako "upeca" na ovakve i slične stvari, a to kao da odgovara ljudima koji učestvuju u onome što se zove Košarkaška liga Srbije. Kao da nekome već godinama odgovara da takmičenje prolazi u polušaljivom tonu, da se pogrdno nazvana "pašteta liga" pamti po helankama, skinutim sakoima i raznoraznim nekošarkaškim temama.

U takvoj atmosferi nezapaženo prođu mnogo krupnije stvari. Recimo, kako to da u borbi za titulu šampiona Srbije učestvuju zajedno timovi sa svojim filijalama, zar to ne utiče na regularnost takmičenja i zar nije bitnije od šarenih patika? Zatim, kako to da ukoliko prvak Srbije postane neka od ekipa koja je KLS završila od trećeg do osmog mesta, šampionskom titulom ne obezbeđuje ni plasman u ABA 2 ligu, niti u bilo koje evropsko takmičenje? I još mnogo kako i zašto....

(foto: MVP / Dragana Stjepanović)