(MVP BLOG) Plavi čuperak

Na sjajne partije, uprkos godinama, Paua Gasola na tlu Starog kontinenta smo već navikli, pa bi teza da je on najbolji igrač Evropskog prrvenstva, koje se trenutno održava u Turskoj, Finskoj, Rumuniji i Izraelu, bila suvišna. Međutim, druga stvar na koju smo navikli je da velika takmičenja rađaju nove šampione. Njemu će biti zaista teško da sa svojim nacionalnim timom pokori Evropu bilo kada u budućnosti, ali ono što je uradio u prva tri kola A grupe, pred domaćom publikom, pod izuzetnim pritiskom, daje nadu da će Pau Gasol, Dirk Novicki i svi ostali evropski velikani dobiti pravog naslednika u NBA ligi.

Srpski košarkaš koji sa uspehom brani boje Univerziteta Arizona, Dušan Ristić, jednom prilikom je pričao o svom cimeru kao osobi koja je maksimalno posvećena košarci. Rekao je da u svojoj kratkoj karijeri još nije naišao na takvog radnika i na nekoga ko 24 časa može da živi košarku, bilo da trenira ili da priča o njoj. Reč je o finskoj nadi, Lauriju Markanenu.

Uprkos tome što dolazi iz egzotične zemlje kada je košarka u pitanju, takav odnos prema igri pod obručima ne bi trebalo da čudi. Rođen je 22. maja 1997. godine u mestu Vanta, u košarkaškoj porodici. Njegov otac, Peka, je jedan od najpoznatijih finskih košarkaša. Dres nacionalne selekcije oblačio je 129 puta. Bio je američki đak, studirao je na Univerzitetu Kanzas, gde je u sezoni 1989/90, pod dirigentskom palicom Roja Vilijamsa, beležio u proseku sedam poena po utakmici. Posle studija u Sjedinjenim Američkim Državama usledilo je putešestvije po Evropi, a najpoznatiji klub za koji je nastupao je nemački Bamberg (sezona 1995/96).

Markanenova majka, Rika, je takođe profesionalno igrala košarku. Poput supruga, bila je članica nacionalnog tima. To nije sve. U porodici Markanen imamo još jednog košarkaša. U pitanju je Laurijev stariji brat, Mika, koji usled povreda nije postigao ništa značajnije u svojoj karijeri. "Crvna ovca" porodice je drugi Laurijev brat, Ero Markanen. Za razliku od svojih najbližih, on se posvetio igri na travnatom terenu, fudbalu. I sve je krenulo lepo po njega. Stigao je do Reala iz Madrida, za koji nikada nije nastupio. Bio je prekomandovan u drugi tim. Tamo je odigrao nekolicinu utakmica, nakon čega je usledila povreda koja ga je tokom većeg dela sezone držala van terena. Umesto da se pripremi za narednu, Ero se totalno zapustio. Nezvanično, dobio je otkaz u španskom gigantu jer je tokom letnje pauze uspeo da se ugoji neverovatnih 18 kilograma. Iz "kraljevskog kluba" nikada zvanično nisu izdali saopštenje povodom ovog slučaja, ali dobro upućeni izvori kažu da je zaista bilo tako. Nakon toga igrao je u rodnoj Finskoj, a trenutno je član švedskog Aika iz Stokholma.

A, sada malo i o junaku ove priče. Od malih nogu je bilo evidentno da je Lauri najveći potencijal koji je stigao iz Finske, poznate po zimskim sportovima. U seniorskoj košarci je debitovao kao petnaestogodišnjak, braneći boje drugoligaškog tima Juvaskula. Što se nacionalnog tima tiče, prošao je sve starosne kategorije. Debitovao je 2013. na Evropskom prvenstvu B divizije za igrače do 16 godina. Već tada je pokazao da zaslužuje pažnju stručnjaka, jer je u proseku beležio 15 poena i šest skokova. Godinu dana kasnije nastupao je i na šampionatu igrača do 18 godina, takođe u B diviziji. Tada je, u duelu sa starijim kolegama, prosečno beležio devet poena i četiri skoka. Potom su usledili dueli sa timovima iz A divizije. U prvom takvom, 2015. godine, postizao je 18 poena u proseku, što mu je donelo zvanje najboljeg strelca turnira. Pored toga beležio je i šest skokova. Najbolji strelac bio je i 2016. godine, kada je njegova Finska bila domaćin Evropskog prvenstva za igrače do 20 godina. Sa učinkom od 25 poena i osam skokova prosečno izborio je mesto u prvoj petorci ovog takmičenja.

Zapao je za oko velikom broju skauta i bilo je izvesno da će da krene očevim stopama. Prihvatio je ponudu Univerziteta Arizona, gde je u svojoj jedinoj sezoni prosečno beležio 15 poena i sedam skokova. Rekord karijere ostvario je u meču sa lokalnim rivalom Arizona Stejtom, kada je postigao 30 poena. Odlične partije nisu ostale nezapažene. Prijavio se za Draft, gde ga je sa sedme pozicije birala ekipa Čikaga. O tome koliko Gar Forman i Fred Hojberg cene kvalitete Markanena dovoljno govori podatak da je tokom noći u kojoj je održan Draft ekipa Čikaga u Mineapolis poslala Džimija Batlera kako bi dobila prava na sedmog pika, Zeka Levina i Krisa Dana. Istini za volju, Levin i Dan su mladi košarkaši visokog potencijala, ali premija koju su Bulsi jurili u zamenu za svoju prvu, nezadovoljnu zvezdu je upravo mladi krilni centar.

Markanen će postati treći Finac sa iskustvom igranja u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Pre njega to su učinili Erik Marfi, koji je u sezoni 2013/14 odigrao 23 meča u dresu Čikago Bulsa, kao i legendarni Hano Motola, koji je u periodu od 2000. do 2002. godine zabeležio 155 nastupa za Atlantu. Interesantno je da je baš Motola bio jedan od trenera Markanenu na košarkaškoj akademiji u Helsinkiju, koju je ovaj pohađao.

Što se igre tiče, Markanen je sušta suprotnost u odnosu na svoga oca. Dok je Peki najjači adut bila igra na niskom postu, Lauri se pretežno oslanja na svoj odličan šut. U sezoni provedenoj na Arizoni postigao je ukupno 69 trojki, uz realizaciju od 42 odsto. Zahvaljujući odličnom šutu u mogućnosti je da širi odbrane protivnika. Odlično igra pikenpop, a precizan je i kao "spot ap" šuter. Pored toga, atleticizam mu omogućava sjajne reakcije za napad iz "klozauta", a visina od 213 centimetara mu pomaže u ofanzivnom skoku i atraktivnim "putbek" zakucavanjima. U defanzivnom delu Markanen se ističe agilnošću i odličnim radom nogu, koji mu omogućava da dobro isprati niže košarkaše prilikom preuzimanja. Imajući u vidu njegovu visinu, Markanen je prosečan skakač, što je najveća zamerka njegovoj igri. Takođe, nedostatak mase mu odmaže u čuvanju fizički jačih krilnih centara. Ipak, trebalo bi napomenuti da je reč o momku koji ima samo 20 godina i momku od koga se ne očekuje instant doprinos, posebno ne u ligi kakva je NBA. Njegov potencijal gotovo da nema granice, a u organizaciji Bulsa će sigurno sve da urade kako bi, postepeno, doveli do maksimuma u godinama koje slede.

Mladi košarkaš Finske je jedan od najboljih primera uspeha koji je rezultat napornog rada i poštenog odnosa prema samoj igri. Jedan od domaćina tekućeg Evrobasketa nema kvalitet da ga osvoji, pa je Markanen imao sva prava da kao ruki u NBA ligi preskoči reprezentativno leto i posveti se ispravljanju velikog broja mana u svojoj igri, kao i fizičkom napretku. Ali, on je izabrao da ispiše svetlu stranicu u istoriji svoje zemlje i "omiriše barut", jer nijedan individualni trening ne može da zameni takmičarske mečeve i iskustvo koje se u njima stiče. Markanen je na Evropskom prvenstvu zapao za oko širem auditorijumu i osvojio ga. Više se ne čeka da Španci pokupi zlatne medalje i da se svetla na pozornici ugase, već da Markanen napravi novo čudo.

(foto: FIBA)