Trojka Aleksandra Đorđevića za pobedu Partizana u Kupu šampiona 1992, zlatna medalja Jugoslavije iz 2001. godine, kontroverzno polufinale Svetskog prvenstva između Srbije i Turske 2010. godine, nezaboravno finale Evrolige dve godine kasnije... U njemu je odigrano poslednje Evropsko prvenstvo na otvorenom daleke 1959. godine... Za sve ljubitelje igre pod obručima Istanbul je poseban grad. I upravo on će biti domaćin D grupe predstojećeg Evropskog prvenstva, kao i završne faze ovog takmičenja.
Srbija, Letonija, Belgija, Velika Britanija, Rusija i Turska će svoje mečeve igrati u "Ulker Sports Areni", koja prima 13.800 gledalaca. Ovo zdanje je otvoreno 25. januara 2012. godine utakmicom između Fenerbahčea i Emporio Armanija, a prve poene u njoj je ubacio Marko Tomas. U dvorani se nalazi šest velikih i pet malih svlačionica, kao i 44 salona, VIP boksovi... U okviru ovog kompleksa nalazi se i mala dvorana kapaciteta 2.500 mesta, koja služi za treninge i prijateljske utakmice. "Ulker Sports Arena" je dom ženske i muške sekcije Fenerbahčea.
Timovi koji se budu plasirali u osminu finala, iz sve četiri grupe, premestiće se u "Sinan Erdem Dom", dvoranu koja je napravlejna za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Ona prima 16.000 gledalaca, a povremeno je koriste gotovo svi klubovi iz Istanbula. Reprezentacija Turske svoje mečeve igra u njoj već punih sedam godina.
Iako nije glavni grad Turske, Istanbul je njen kulturološki, društveni i finansijski centar sa nešto manje od 15 miliona stanovnika. Istanbul je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta i grad u kome se susreće veliki broj civilizacija. Lista znamenitosti koje bi trebalo da poseti svaki turista je zaista dugačka: Aja Sofija, Plava džamija, Cisterna Bazlilika, Kula Galata, Carigradski bedemi, stadion Ataturk, Trg Taksim, Veliki Bazar...
Oni koji se odluče da krenu put Turske neka kontaktiraju turističke vodiče, mi smo tu zbog košarke. Sledi predstavljanje selekcija iz D grupe, među kojima je i Srbija.
SRBIJA
SASTAV
Plejmejkeri: Stefan Jović (Bajern Minhen, 26, 198), Vasilije Micić (Žalgiris, 23, 195)
Bekovi: Bogdan Bogdanović (Sakramento, 25, 198), Marko Gudurić (Fenerbahče, 22, 199), Branko Lazić (Crvena zvezda mts, 28, 195)
Krila: Vladimir Lučić (Bajern Minhen, 28, 204), Dragan Milosavljević (Unikaha, 28, 198)
Krilni centri: Milan Mačvan (Bajern Minhen, 27, 206), Stefan Birčević (Istanbul, 27, 210)
Centri: Boban Marjanović (Detroit, 29, 221), Ognjen Kuzmić (Real Madrid, 27, 214), Vladimir Štimac (Anadolu Efes, 30, 211)
Selektor: Aleksandar Đorđević (50)
Miloš Teodosić, Stefan Marković, Nemanja Nedović, Rade Zagorac, Nikola Kalinić, Marko Simonović, Nemanja Bjelica, Miroslav Raduljica, Nikola Milutinov i Nikola Jokić su igrači od kojih bi mogao da sastavi tim koji bi legitimno konkurisao za zlatnu medalju na predstojećem Evropskom prvenstvu. Ali, selektor Aleksandar Đorđević se pomirio sa činjenicom da na njih ne može da računa. U odnosu na poslednja tri velika takmičenja, u Istanbulu ćemo imati priliku da gledamo novu Srbiju sa starim ambicijama. Uprkos velikom broju povreda i ponekom otkazu, Orlovi žele da se vrate kući sa nakitom oko vrata.
Kao samostalna zemlja Srbja se prvi put na Evropskim prvenstvima pojavila 2007. godine, kada su "čuveni" Moskitosi prošli kao bosi po trnju. Zorana Slavnića je na klupi nasledio Dušan Ivković, koji je nacionalni tim preko kvalifikacija odveo do srebrne medalje u Poljskoj 2009. godine. Kao lider se nametnuo Miloš Teodosić, potpomognut Nenadom Krstićem i nadolazećom zvezdom Nemanjom Bjelicom. Usledila su dva neuspeha u Litvaniji i Sloveniji, a potom i Ivkovićev odlazak sa klupe. Dobro rešenje je bilo neophodno, pa su čelnici KSS-a u to vreme posegnuli za Aleksandrom Đorđevićem, tada neiskusnim trenerom oko čijeg izbora se vodila velika javna polemika.
ISTORIJAT Nastupa: 5 (32) Medalja: 1 (18) Najbolji plasman: 2. mesto (2009) (1. mesto (1973, 1975, 1977, 1989, 1991, 1995, 1997, 2001))
Kao što je radio dok je bio na terenu, Đorđević sje stvari uzeo u svoje ruke. Teranje Vladimira Micova u svlačionicu tokom meča i javno prozivanje onih koji izbegavaju da se odazovu pozivu iz otadžbine bili su jasni znaci da će Srbija sa njim na čelu u svom sastavu imati samo one koji će da ginu na terenu. Srebra na Svetkom kupu i Olimpijskim igrama, između kojih je Srbija odigrala polufinale Evrobasketa, su pokazatelj da Đorđević zna šta radi, pa nema razloga da mu ne verujemo kada kaže da će i u Istanbulu da ide na medalju. A, naosvajao ih se Đorđević kao igrač. Sa smotri najboljih selekcija na Starom kontinentu ima tri zlata i jednu bronzu.
Srbija, kao naslednik Jugoslavije, ima najviše odličja sa Evropskih prvenstava posle Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije. Na 32 takmičenja, na koliko je do sada nastupila, sakupila je 18 medalja, od čega osam zlatnih. To je podatak za ponos, ali i obaveza za sve one koji obuku dres sa nacionalnim obeležjima.
Da bi stigli do pobedničkog postolja, Orlovi će morati da budu tim. Izuzev Bogdana Bogdanovića i Bobana Marjanovića, Đorđević nema na raspolaganju igrače koji svake večeri mogu da izađu na teren i isporuče 20 poena. Zbog toga će morati da igraju jedan za drugoga kao nikada ranije, a selektor je prinuđen da modifikuje i defanzivne i ofanzivne principe koje je primenjivao od kada je seo na klupu nacionalnog tima. Ali, koliko god situacija sa povredama ključnih igrača bila loša toliko i ne mora nužno da znači da je katastrofalna. Miloš Teodosić polako ulazi u završni deo svoje karijere i potrebno je da mu se pronađe zamena. Prestojeće takmičenje će biti dobra prilika da se testiraju mlade snage i njihovi dometi u liderskom smislu, pre svih Bogdana Bogdanovića koji je u maju Fenerbahčeu doneo titulu šampiona Evrope.
Pored pomenutih pojedinaca, trebalo bi naglasati da je sastav Srbije izuzetno dubok, popunjen sa izuzetnim evroligaškim igračima i uprkos tome što fali nekolicina standardnih reprezentativaca ovaj tim je kadar da pobedi bilo koji sastav u Istanbulu. Tome u prilog ide činjenica da su Orlovi tokom pripremnog perioda izgubili samo jednu utakmicu. Plasman u osminu finala, čak i sa prve pozicije u grupi, ne bi smeo da bude doveden u pitanje, a kada krenu eliminacioni mečevi presudiće mir u glavi i vatra u srcu, što je postao svojevrsni moto nacionalne selekcije od kada ju je Đorđević preuzeo.
LETONIJA
SPISAK
Plejmejkeri: Janis Strelnieks (Olimpijakos, 27, 191), Aigars Škele (Vencpils, 24, 192)
Bekovi: Dairis Bertans (EA7 Emporio Armani, 27, 193), Janis Blums (Saragosa, 35, 191), Kristaps Janičenoks (VEF Riga, 34, 196)
Krila: Janis Tima (Baskonija, 25, 201), Žanis Peiners (Lietkabelis, 27, 205)
Krilni centri: Davis Bertans (San Antonio, 24, 208), Rolands Šmits (Fuenlabrada, 22, 208), Andrejs Gražulis (Parma, 24, 202)
Centri: Kristaps Porzingis (Njujork, 22, 221), Martinš Meiers (UNIKS, 26, 208)
Selektor: Ainars Bagackis (50)
Kristaps Porzingis izrasta u zvezdu NBA lige u najboljem gradu za tako nešto - Njujorku. Uprkos tome, mladi košarkaš još uvek nije upisao nijedan nastup za seniorsku selekciju svoje zemlje. Do poslednjeg trenutka je bilo reči da će Porzingis da podlegne pritisku Niksa i odustane od učešća na Evrobasketu, ali se to, na sreću po sve ljubitelje košarke, nije dogodilo. On će biti lider mlade ekipa koja može da bude prava nagazna mina za favorite ukoliko se domogne osmine finala.
ISTORIJAT Nastupa: 13 Medalja: 2 Najbolji plasman: 1. mesto (1935)
Letonija je najveći uspeh napravila na prvom Evropskom prvenstvu koje je održano 1935. godine u Ženevi. I danas se u ovoj baltičkoj zemlji osvajanje te zlatne medalje smatra najvećim sportskim dostignućem. U skladu sa tim 2012. godine snimiljen je film o tom podvigu i to u letonskoj produkciji. Nazvan je "Tim snova 1935". Kapiten i ponajbolji igrač ekipe bio je Rudolfs Jurcinš. Nažalost, život je prerano okončao u Gulagu 1948. godine. Kao razlog zbog kojeg je završio u zloglasnom logoru navodi se nedozvoljeno posedovanje oružja. Ne računajući Jurcinša, samo četiri igrača iz tog tima preživela su Drugi svetski rat. Trojica su uspela da pobegnu iz zemlje, a četvrti je proteran u Sibir.
Od 1946. do 1991. godine letonski košarkaši su igrali za Sovjetski Savez i ostavili su dubok trag, pre svih Janis Kruminš i Valdis Valters. Od raspada SSSR-a Letonija je na Evropskim prvenstvima zaigrala 10 puta, a najveći domet joj je bilo osmo mesto, koje je osvojila 2001. i 2015. godine. Da li je došlo vreme da se to promeni?
Selektor Ainars Bagackis na raspolaganju ima sve najbolje igrače koja ova zemlja trenutno ima, a mogućnost njihovog kombinovanja na terenu je zaista impresivna. Da li možete da zamislite tim koji bi pobedio Letoniju u sastavu Janis Strelnieks, Dairis Bertans, Janis Tima, Davis Bertans i Kristaps Porzingis na meču u kome bi pomenuta petorka imala visoku realizaciju šuta za tri poena? Teško. Bagackis ima ono što je san svakog trenera, pet igrača koji istovremeno mogu da budu pretnja po koš sa distance. Ali, tih pet igrača je praktično sve što ima. Klupa Letonaca nije ni blizu tog nivoa, pa će oni, kako turnir bude odmicao, da budu sve umorniji.
Za očekivati je da Letonija prođe prvu fazu takmičenja, a nakon toga, kao što smo već pomenuli, može da bude tim na koji bi vrlo lako mogao da se oklizne neko od favorita. Pre svega, od Bagackisovih izabranika se očekuje košarka koja će biti lepa za gledanje, pa nije isključeno da ovi momci poberu simpatije neopredeljene publike.
RUSIJA
SPISAK
Plejmejkeri: Aleksej Šved (Himki, 28, 198), Dmitrij Hvostov (Lokomotiva Kubanj, 28, 190), Mihail Kulagin (CSKA, 23, 192)
Bekovi: Vitalij Fridzon (CSKA, 31, 195), Evgeni Baburin (Lokomotiva Kubanj, 30, 190)
Krila: Nikita Kurbanov (CSKA, 30, 202), Semen Antonov (CSKA, 28, 203), Dmitri Kulagin (bez kluba, 25, 197)
Krilni centri: Andrej Voroncevič (CSKA, 30, 207), Andrej Zubkov (Himki, 26, 205)
Centri: Timofej Mozgov (Bruklin, 31, 216), Vladimir Ivlev (Lokomotiva Kubanj, 27, 207)
Selektor: Sergej Bazarevič (52)
Andrej Kiriljenko je poslednja velika košarkaška zvezda iz Rusije. On je u 21. veku, uz naturalizovanog Džej Ar Holdena, bio najzaslužniji za dobre rezultate nekada velike sile u igri pod obručima. Posle povlačenja sa parketa, AK-47 je brzo pronašao novi izazov. Preuzeo je Košarkašku federaciju Rusije i ima zadatak da ovu selekciju vrati na staze uspeha. To neće biti lako. Potrebne su godine dobrog rada kako bi rezultat bio vidljiv.
Uključujući rezultate Sovjetskog Saveza, čiji je naslednik, Rusija je na Evropskim prvenstvima osvojila 25 medalja na 33 nastupa, od čega 15 zlatnih! SSSR je nastupio na 21 Evrobasketu i isto toliko puta se našao na pobedničkom postolju, čak 14 puta na najvišem stepeniku. Ali, jedna od najvećih senzacija u istoriji evropske košarke je neuspeh Sovjetskog Saveza u kvalifikacijama za Prvenstvo u Rimu 1991. Reprezentacija koja je dugo godina bila apsolutni vladar Starog kontinenta nije uspela da se plasira među osam najboljih. Skupo su ih koštali porazi od Čehoslovačke, Izraela i Francuske. Tragičar je bio Sergej Bazarevič, koji je u odlučujućem susretu protiv Francuza u poslednjim sekundama promašio slobodno bacanje za izjednačenje. Sovjeti su pomenute mečeve igrali oslabljeni, jer su litvanski igrači nakon Evrobasketa u Zagrebu 1989. odlučili da više ne nastupaju za nacionalni tim. Samo je selektor Vladas Garastas bio Litvanac. Kao najveći krivac za debakl označen je legendarni Aleksandar Gomeljski, tadašnji predsednik Košarkaškog saveza. Za vreme dok je obavljao tu funkciju uopšte se nije nalazio u SSSR-u, već je trenirao klubove po Španiji i Francuskoj. Zanimljivo je da samo dve godine kasnije ni izuzetno snažna reprezentacija Litvanije nije uspela da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Sa klupe ju je predvodio upravo Garastas.
ISTORIJAT Nastupa: 12 (33) Medalja: 4 (25) Najbolji plasman: 1. mesto (2007) (1. mesto (1947, 1951, 1953, 1857, 1959, 1961, 1963, 1965, 1967, 1969, 1971, 1979, 1981, 1985, 2007))
Utakmica za zlatnu medalju održana u Parizu 1951. između Sovjetskog Saveza i Čehoslovačke bila je izuzetno zanimljiva, ali i kontroverzna. U poslednjim trenucima meča, pri rezultatu 44:44, najbolji sovjetski košarkaš Stepas Bautautas imao je priliku da donese pobedu svojoj ekipi sa linije slobodnih bacanja. On je bio precizan, ali je sudija Izetin Somer iz Turske je odlučio da poništi pogodak jer je Bautautas navodno prestupio. Za razliku od njega drugi sudija Andre Siener iz Francuske je smatrao da je sve bilo regularno. Usledili su burni protesti Sovjeta, pa je Turčin popustio pod pritiskom, poništio prethodnu odluku te je SSSR došao do drugog zlata u istoriji. Navijači u pariskom "Velodromu" su zdušno bodrili Čehoslovačku, te je za stavljanje njihovog besa pod kontrolu bila zadužena francuska policija, koja je tako zaštitila delioce pravde od fizičkog napada. Ceremonija dodele medalja protekla je u pravom haosu. Sovjetska himna nije se čula od zvižduka iz gledališta. Francuz Siener je odmah nakon meča rešio da se nikada više neće baviti suđenjem košarkaških utakmica.
Godinu dana pre nego što će sovjetski tenkovi da uđu u Budimpeštu u glavnom gradu Mađarske se igralo Evropsko prvenstvo. Ovaj šampionat će u istoriji ostati upamćen po promeni pravila i po prvom neuspehu SSSR-a na kontinentalnom prvenstvu. Uvedeno je ograničenje napada da bi se izbegle situacije kao sa prethodnog prvenstva i meča između Jugoslavije i Izraela, kada su plavi držali loptu u svom posedu sve vreme tokom četiri produžetka. Sama igra se mnogo ubrzala i postala je atraktivnija za gledanje. Zbornaja je pretrpela svoj prvi poraz nakon 30 uzastopnih pobeda. Čehoslovačka je slavila sa 81:74. Ipak, meč koji je odlučivao o osvajaču zlatne medalje igrao se na legendarnom "Nepstadionu" između tada velikih rivala SSSR-a i Mađara. Koliko je naboja bilo u ovom duelu svedoči podatak da je čak sedam igrača (od kojih pet sovjetskih) napustilo utakmicu ranije zbog problema sa ličnim greškama. Do prvog (i za sada jedinog) najsjajnijeg odličja stigli su Mađari pobedom 82:68.
Najveću pauzu u žetvi zlatnih medalja Sovjeti su napravili u periodu od 1973. do 1977. godine, kada su bili redovne mušterije moćne Jugoslavije. I sam Gomeljski je tada dao izjavu u kojoj je rekao da SSSR ima kompleks od "plavih".
Reprezentativci Sovjetskog Saveza su dominantno osvojili zlato u Zapadnoj Nemačkoj 1985. U finalu su savladali Čehoslovačku sa čak 120:89. Do danas to je najubedljivija pobeda u mečevima za zlatnu medalju. Arvidas Sabonis i drugovi su ubedljivo rešavali mečeve sa svim rivalima osim Španije. Crvena furija ih je dobila u grupnoj fazi rezultatom 99:92. Najveći razlog krajnje iznenađujućeg poraza Zbornaje bio je taj što igrači noć pred utakmicu uopšte nisu spavali već su gledali peti meč velikog NBA finala između Lejkersa i Seltiksa. Sa ovog prvenstva pamtiće se i tuča između jugoslovenskih i sovjetskih košarkaša. Do sukoba je došlo nakon utakmice (95:87 za SSSR) kada je Boban Petrović udario Sabonisa. Čak su se i pojedini gledaoci uključili u okršaj.
O legendama koje je iznedrila Rusija iluzorno je govoriti, ali sadašnjost im je daleko ispod tog nivoa. Selektor Sergej Bazarevič u Istanbul vodi iskusan sastav, čije su najveće zvedze Aleksej Šved i Timofej Mozgov. Podrška će im biti provereni "šljakeri" iz CSKA, kao što su Nikita Kurbanov, Andrej Voroncevič i Vitalij Fridzon.
Rusija je kao samostalna zemlja do sada nastupila na 12 Evropskih prvenstava. Na prvih 10 uvek je stizala makar do četvrtfinala, ali je na poslednja dva takmičenje završila na 21. i 17. mestu. Kraljica igara nikada nije bila na nižim granama u ovoj zemlji i nema sumnje da je pred Kiriljenkom težak posao. Cilj Zbornaje u Istanbulu je da pokuša da se plasira u osminu finala, a sve preko toga bi za njih bio veliki uspeh.
TURSKA
SPISAK
Plejmejkeri: Sinan Guler (Fenerbahče, 33, 192), Kenan Sipahi (Bešiktaš, 22, 197), Doguš Balbaj (Anadolu Efes, 28, 185)
Bekovi: Furkan Korkmaz (Filadelfija, 20, 201), Melih Mahmutoglu (Fenerbahče, 27, 191), Goksenin Koksal (Galatasaraj, 26, 197)
Krila: Čedi Osman (Klivlend, 22, 203), Erkan Vejseloglu (Bešiktaš, 34, 200)
Krilni centri: Bariš Hersek (Fenerbahče, 27, 208), Furkan Aldemir (Darušafaka Doguš, 25, 208)
Centri: Semih Erden (bez kluba, 31, 213), Sertač Šanli (Bešiktaš, 26, 213)
Selektor: Ufuk Saridža (45)
Nakon što je okačio patike o klin posle blistave karijere, Hidajet Turkoglu, u Srbiji mnogo poznatiji kao "Brat Hido", je svoju popularnost iskoristio da sedne u fotelju. Dobio je funkciju u Košarkaškoj federaciji Turske, a u opisu posla mu je briga o sponzorima, ligama i nacionalnim selekcijama. Uz to, Turkoglu je postao specijalni savetnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Turkoglu je postao jedna od omiljenih sportskih ličnosti u Srbiji početkom 21. veka, kada je bio saigrač Vlade Divca i Peđe Stojakovića u Sakramentu. Ali, ako ste mislili da su ga oni naučili tečnom srpskom jeziku onda ste se prevarili. Hidovi roditelji su rođeni u Sjenici, odakle su se preselili u Istanbulu i ovaj grad odabrali za svoj dom. Gotovo deceniju i po, uz retke izuzetke, Turkoglu je bio prva zvezda turske selekcije, sa kojom je osvojio evropsko srebro 2001. u Istanbulu i medalju istog sjaja na Svetskom prvenstvu 2010. godine u istom gradu. Njegovo povlačenje je označilo kraj jedne ere, koju je u velikoj meri obeležio i Ersan Iljasova.
ISTORIJAT Nastupa: 23 Medalja: 1 Najbolji plasman: 2. mesto (2001)
Sada je vreme da nacionalni tim dobije nove lidere, a Hido ima zadatak da nadgleda i vodi taj proces. Selektor Ufuk Saridža je za Evrobasket selektirao prilično iskusan tim, ali bi njegovi lideri trebalo da budu mladi spoljni igrači i od naredne sezone članovi NBA timova, Furkan Korkmaz i Čedi Osman. Uz njih, Turska velike nade polaže u Omera Jurcevena, centra sa NC Stejta koji je sa ovom selekcijom prošao veći deo priprema.
Naravno, pred svako veliko takmičenje se poteže pitanje zašto u nacionalnom timu nema Enesa Kantera, centra Oklahome Siti i trenutno najboljeg turskog košarkaša. Mladi igrač je jedan od najvećih državnih neprijatelja Turske, odnosno Erdoganovog režima. Naime, Kanter često kritikuje vlast u zemlji koja mu je u srcu, uprkos tome što je rođen u Švajcarskoj, a uz to je veliki pristalica Fetulaha Gulena, Erdoganovog smrtnog neprijatelja. Takav stav ga je doveo u, malo je reći, niz neprijatnih situacija. Tokom leta mu je oduzet pasoš na aerodromu u Rumuniji, a mediji su preneli i da mu je otac, profesor na univerzitetu, završio u zatvoru, kao i to da ga se porodica odrekla...
Domet domaćina D grupe i završnice predstojećeg Evrobasketa je teško odrediti. Poznato je da Turska igra daleko iznad svojih mogućnosti pred domaćom publikom, ali je teško verovati da može da napravi niz iznenađenja sa trenutnim sastavom i umeša se u borbu za medalje.
BELGIJA
SASTAV
Plejmejkeri: Sem Van Rosom (Valensija, 31, 193), Emanuel Lekomt (Bejlor, 22, 180)
Bekovi: Džonatan Tabu (Bilbao Basket, 31, 190), Kventin Seron (Gravlen, 27, 193)
Krila: Žan Salumu (Ostende, 27, 206), Žan-Mark Mvema (Ostende, 27, 196), Vensan Kestelot (Ostende, 22, 201)
Krilni centri: Aksel Ervel (Bilbao Basket, 34, 208), Maksim De Zeuv (Oldenburg, 30, 213), Pjer-Antoan Žile (Šalon, 26, 206)
Centri: Ismael Bako (Antverpen, 21, 208), Kevin Tumba (Mursija, 26, 206)
Selektor: Edi Kastils (57)
Najbolji rezultat Belgije na Evropskim prvenstvima je četvrto mesto osvojeno 1947. u Čehoslovačkoj, a nastup u Istanbulu biće im 17. na smotrama najboljih ekipa na Starom kontinentu. Do njega su došli kroz kvalifikacije, gde su zauzeli prvo mesto u A grupi sa samo jednim porazom u konkurenciji Islanda, Kipra i Švajcarske.
Od popularnih Lavova u Turskoj možemo da očekujemo izuzetno čvrstu igru, na mali broj poena, pa bi zbog toga mogao da vas začudi podatak da je upravo jedan belgijski košarkaš ubacio najviše poena na jednom meču Evropskog prvenstva. Edi Teras je 1957. u Sofiji upisao 63 poena u pobedi Belgije nad Albanijom rezultatom 90:48.
ISTORIJAT Nastupa: 16 Medalja: / Najbolji plasman: 4. mesto (1947)
Priču da je Viliam Entoni Parker Džunior, odnosno Toni Parker, rođen u Brižu ste verobvatno čuli više puta. A, jedini košarkaš koji je igrao za Belgiju i stigao do NBA lige je Di Džej Mbenga. Prema njegovoj životnoj priči mogao bi da se snimi film. Rođen je u dobrostojećoj porodici u Zairu (današnji Kongo). Otac mu je bio zaposlen kao službenik u Vladi. Kada je došlo do promene na čelu države novi režim je počeo da se sveti svima koji su bili bliski prethodnom. Otac Di Džeja Mbenge je vrlo brzo, pod nerazjašnjenim okolnostima, ubijen, a zatim je i junak naše priče bačen u tamnicu. Imao je samo 18 godina. Nakon devet meseci robije, njegov brat je podmitio čuvara pa je mlađi Mbenga uspeo da pobegne. Sa majkom je, kao izbeglica, došao u Belgiju. U centru za azilante prvi put je otkrio magičnu igru pod obručima. Slučajno ga je primetila legenda belgijske košarke Vili Steveniers i to dok je ovaj igrao na ulici. Postao mu je mentor, a Mbenga je 2001. započeo profesionalnu karijeru u Belgiji i već 2004. je stigao do NBA lige, gde je ostao punih sedam sezona. Doduše, bez značajnijeg učinka.
Kada smo već pomenuli Steveniersa, on je najbolji košarkaš u istoriji Belgije. U glasanju koje je FIBA sprovela 1991. uvršten je među 50 najboljih košarka ikada, ne računajući NBA ligu. Nažalost, odnos između njega i njegovog učenika se narušio prilikom odlaska Mbenge u NBA. Razlog je bio novac.
Trenutni sastav Belgije nama mnogo poena u rukama, ali gotovo svi igrači su fizički izuzetno dobri, pa će odbranom da pokušaju da nadoknade manjak ofanzivnih kvaliteta. I dalje je prvo ime tima Aksel Ervel, dok je nosilac spoljne linije Džonatan Tabu. Pažnju bi trebalo obratiti na omalenog plejmejkera sa Univerziteta Bejlor, Emanuela Lekomta, koji bi trebalo da bude vođa nove generacije belgijskih košarkaša.
Belgija spada u red onih ekipa protiv kojih su bodovi unapred upisani, ali protiv kojih morate žestoko da se oznojite kako biste ih zaradili. Nije isključeno da će izabranici Edija Kastilsa da naprave neko iznenađenje, a ni njihov plasman u osminu finala ne bi bio nešto što se ne očekuje. Isto tako je moguće da spakuju kofere i da se vrate kući posle prve faze takmičenja.
VELIKA BRITANIJA
SASTAV
Plejmejkeri: Luk Nelson (Real Betis, 22, 191), Endru Lorens (Šalon-Rems, 27, 185), Džuls Akodo (Burgos, 21, 188)
Bekovi: Kajl Džonson (London, 28, 195), Tedi Okerefor (Kimis, 24, 193), Bendžamin Mokford (Palma, 28, 188)
Krila: Geret Mari (Glazgov, 32, 201), Kofi Džozefs (Loven, 25, 198)
Krilni centri: Daniel Klark (Mursija, 28, 210), Kiron Ačara (Glazgov, 34, 208)
Centri: Gejb Olaseni (Orlean, 25, 210), Erik Boateng (Sent-Valije, 31, 208)
Selektor: Džoi Prunti (48)
Najslabija ekipa u D grupi, ujedno i jedna od najslabijih na čitavom turniru, biće Velika Britanija. Najveća zvezda ovog sastava je Džoi Prunti, američki trener koji je izdanak škole San Antonija i dugogodišnji asistent u nekoliko NBA timova. Trenutno ima ulogu pomoćnika Džejsonu Kidu u Milvokiju. Međutim, koliko god znanja da poseduje njihov selektor, Britanci nemaju sastav kadar da naudi bilo kome i zaista bi bilo čudo da se domognu osmine finala.
Slično kao kod Italijana sa Barnjanijem, Belinelijem i Galinarijem, Velika Britanija nije dočekala takmičenje na kome bi se u isto vreme zdravi i u punoj snazi pojavili Luol Deng, Ben Gordon i Pops Mensa-Bonsu. Oni su bliska prošlost Velike Britanije, a u delakoj su imali zapažene pojedince. Prvi igrač sa Ostrva koji je zaigrao u NBA ligi bio je bek Kris Heris. To se dogodilo daleke 1955. godine. On je u najboljoj ligi na svetu odigrao 41 meč sa prosekom od 2.5 poena i svega 25 odsto realizacije šuta iz igre. Nosio je dresove Sent Luis Hoksa i Ročester Rojalsa. Sledeća važna godina za košarku na Ostvru je 1980, kada je preko okena otišao 218 centimetara visoki centar Džejms Donaldson. On je tokom 16 NBA sezona prosečno beležio 8.6 poena i 7.8 uhvaćenih lopti, a 1988. godine je dobio poziv za Ol star utakmicu.
ISTORIJAT Nastupa: 3 Medalja: / Najbolji plasman: 13. mesto (2009, 2011, 2013)
Velika Britanija je primljena u FIBA 1. decembra 2005. Od tada je zabeležila tri nastupa na prvenstvima Starog kontinenta i svaki od njih je završila na 13. mestu. Prethodno je Engleska samostalno učestvovala na Evrobasketima 1946. (10. mesto), 1955. (12), 1961. (19) i 1981. (12), dok je Škotska je upisala dva nastupa 1951. (16) i 1957. (15).
Trenutni sastav, kao i bliska budućnost, ne deluju svetlo za košarku u Velikoj Britaniji. Najzvučnija imena u sastavu koji će igrati u Istanbulu su Daniel Klark i Gejb Olaseni, članovi kluba iz Endesa lige. Njihovim stopama je krenuo i tek svršeni američki đak Luk Nelson i tu se priča gotovo završava. Pored pomenutih, valjalo bi još izdvojiti i najboljeg napadača ekipe sa spoljnih pozicija, Kajla Džonsona.
Velika Britanija se na Evropsko prvenstvo plasirala preko kvalifikacija. Ona je u konkurenciji Mađarske, Makedonije i Luksemburga zauzela drugo mesto u G grupi sa skorom 3-3. Cilj u Istanbulu za četu Džoija Pruntija je da u svaki meč uđe maksimalno ozbiljno i da izgubi sa što manjom razlikom.
(foto: FIBA)
