Više od igre, gotovo kao religija, deo nacionalne kulture. Drugačije i ne može da bude kada je igra pod obručima jedino što ih je činilo ponosnima tokom 50 godina tiranije. Tri miliona Litvanaca nije imalo šanse da se obračuna sa 200 miliona Sovjeta, ali je na košarkaškom terenu bilo drugačije. Kraljica igara im je ulila nadu, pomogla im je da ostanu jaki i dala zamajac kada su konačno postali slobodni.
Košarkaška lopta je u Litvaniju stigla dvadesetih godina prošlog veka, a popularizaciju ovog sporta su doneli litvanski Amerikanci. Jonas Žukas i Konstantinas Savickas su došli iz Čikaga kako bi preneli znanje tadašnjim reprezentativcima i pokušali da unaprede njihovu igru početkom tridesetih godina. Uz to, obukli su dres ove selekcije, a Savickas je bio igrač-trener.
Istorijat Učešća: 6 Medalje: 3 (3 bronze) Najbolji rezultat: 3. mesto (1992, 1996, 2000)
Litvanija je 1936. godine podnela kandidaturu za članstvo u FIBA i nakon toga je osvojila zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 1937. i 1939. godine. Tvorac ovih uspeha bio je Pranas Lubinas, dete litvanskih iseljenika. Rođen je u Los Anđelesu i sa nacionalnim timom Sjedinjenih Američkih Država se okitio zlatnom medaljom kao Frenk Lubin na prvim Olimpijskim igrama na kojima se igrala košarka. Nakon toga je igrao i trenirao zemlju svojih roditelja.
Međutim, dani radosti nisu dugo trajali. Litvanija je, u geografskom smislu, bila u veoma lošoj situaciji. Nalazila se između Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke. U junu 1940. godine Sovjeti su okupirali i izvršili aneksiju ove zemlje. Uhapšeno je ili deportovano 34.000 ljudi. Ali, najgore je tek sledilo. Godinu dana kasnije stigli su Nemci i tu ostali sve do 1944. godine. Streljana je litvanska elita, vojnici, Romi i oko 190.000 Jevreja. Procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata stradalo 780.000 Litvanaca, a da je jevrejska populacija u ovoj zemlji ostala na svega pet do devet odsto u odnosu na predratno stanje.
Čak 10 od 25 policijskih bataljona u Litvaniji je tokom Drugog svetskog rata vršilo egzekucije za naciste. Procenjuje se da su ubili oko 80.000 svojih sunarodnika, a litvanska vojska, koja je bila u sastavu Crvene armije, je dezertirala i predala se Nemcima u junu 1941. Osveta je bila brutalna po završetku rata. Sibir je bio destinacija na koju je poslat veliki broj Litvanaca, a razlozi su ponekad bili više nego smešni.
U Sibiru je završio i čitav tim Žalgirisa odmah po osnivanju, jer je procenjeno da su njegovi igrači radili protiv interesa Sovjetskog Saveza. Međutim, za litvanski narod u tom trenutku je to bila jedna od najboljih stvari koja je mogla da im se dogodi. U Sibiru su napravili košarkaški teren i igra pod obručima je postala njihov beg od stvarnosti. Sve do nove samostalnosti 1991. godine, košarka je bila način da se bore sa Sovjetima, koje su smatrali za okupatora.
Sredinom osamdesetih Žalgiris je vezao tri titule šampiona države, a za vreme susreta tima iz Kaunasa i armijskog čeda CSKA na ulicama litvanskog grada niste mogli da vidite nikoga. Ko nije bio u hali bio je pored TV ili radio prijemnika. Arvidas Sabonis, Rimas Kurtinaitis i Valdemaras Homičius su postali heroji nacije. Četvrti deo slagalice važan za ovu priču bio je Šarunas Marčuljonis, član Statibe, ekipe koju je nasledio Lietuvos Ritas. Sva četiri košarkaša su rođena u Kaunasu.
"Majka mi je provela devet, a baba i deda po 12 godina u Sibiru. Pričali su mi da je to zbog toga što smo imali mnogo zemlje", reči su Arvidasa Sabonisa.
"Preživeli su samo moj otac i njegova sestra", istakao je Marčuljonis.
"Zaista mi je teško da govorim o tome. Samo mogu da kažem da je moja porodica preživela velike gubitke. Ali, koja nije? Mislim da nema kuće koja nije bila pogođena odlascima u Sibir", rekao je Kurtinaitis.
Raspored 7. avgust: Brazil (19.15č) 9. avgust: Nigerija (00.00č) 12. avgust: Argentina (03.30č) 13. avgust: Španija (00.00č) 16. avgust: Hrvatska (03.30č)
Sa bolnom porodičnom istorijom litvanski košarkaši su bili primorani da igraju za Sovjetski Savez. Jer, u suprotnom bi, zajedno sa svojim najbližima, bili izloženi torturi u svim oblicima. O tome najbolje govori svedočenje Marčuljonisa. Bio je izabran za najboljeg sportistu u zemlji i trebalo je da se obrati studentima. Dat mu je unapred pripremljen govor koji je trebalo da pročita. U prvom trenutku je odbio, ali je nakon toga dobio "sugestiju" da bi to trebalo da učini, jer mu je supruga tek diplomirala i bilo bi joj teško da pronađe posao.
Bilo je to vreme kada su reprezentativci Sovjetskog Saveza zarađivali 100 dolara mesečno, pa su putovanja u inostranstvo koristili kako bi u zemlju doneli farmerice, cipele i tehniku koja u njoj nije mogla da se kupi. Preprodavali su takve stvari i svoju zaradu povećali nekoliko puta. Homičius je, prema oceni saigrača, bio najbolji "biznismen".
"Ko kaže da to nije radio taj vas laže. Bili smo primorani. Sa zaradama koje smo imali jedva smo sastavljali kraj sa krajem. Danas deci ne mogu da objasnim da smo čekali u redu za hleb i da smo meso jeli veoma retko", seća se tog vremena Kurtinaitis.
Stanje u zemlji u to vreme je bilo takvo da su igrači na putovanjima bili iznenađeni kada bi videli voće. Bilo im je čudno što su na Zapadu takve stvari dostupne svima.
"Štediš godinama, bukvalno ne jedeš. Onda naručiš Volgu i čekaš 10 godina da ti je isporuče. To je bio jedini auto koji si mogao da kupiš", istakao je Sabonis.
Nakon bojkota Olimpijskih igara u Los Anđelesu, Sovjeti su sa velikim ambicijama otišli u Seul. Oslonac tima su bili silno motivisani Litvanci. Aleksandar Gomeljski, tadašnji selektor, im je obećao da će, ukoliko budu dobro igrali, moći da napuste zemlju i nastupe u drugim ligama. Zbog čega je to bilo važno? Sabonis je draftovan 1986, a Marčuljonis godinu dana kasnije. Nije im bilo dozvoljeno da odu u NBA.
Četiri od pet startera su bili Litvanci - Marčuljonis, Homičius, Kurtinaitis i Sabonis. Odigrali su neverovatno i osvojili zlatnu medalju. U polufinalu su izbacili Ameriku, koju su predvodile buduće NBA zvezde Dejvid Robinson, Den Majerle, Mič Ričmond, Stejsi Ogmon... U finalu su savladali Jugoslaviju. Bili su najbolji, ali se nisu mnogo radovali jer sebe nisu smatrali Rusima.
Dan nakon osvajanja zlatne medalje Marčuljonis je potpisao ugovor sa Atlantom, ali mu nije dozvoljeno da ode u NBA uprkos dobrim vezama Teda Tarnera, tada vlasnika Hoksa, u Sovjetskom Savezu. U najjaču ligu na svetu je otišao godinu dana kasnije. Potpisao je ugovor sa Voriorsima, koji su ga i draftovali, na tri godine. Postao je prvi igrač koji je iz Sovjetskog Saveza otišao u NBA i jedan od prvih Evropljana koji su u Americi dobili značajnu ulogu u timu.
Ali, nije sve bilo tako jednostavno. Marčuljonis je mnogo rizikovao. Doni Nelson, tada asistent u timu Voriorsa, je doputovao u Viljnus, ali sa sjajnim bekom nije smeo da razgovara kako ne bi postali sumnjivi. U Sovjetskom Savezu je tada vođena stroga politika prema svemu što dolazi sa Zapada. Na putovanjima nacionalnog tima uvek bi bio veliki broj agenata KGB-a, koji su bili zaduženi da motre na igrače, posebno na Litvance. Marčuljonis se obratio vlastima i odluka je doneta. Dobio je dozvolu, u suprotnom bi završio u Sibiru.
"Nikada pre, a znali smo se od 1985, ni posle toga ga nisam video tako nervoznog", vratio se u 1989. godinu Nelson.
Promene u košarkaškom životu uskoro su ispratile i promene u državi. Litvanija je 11. marta 1990. godine postala prva sovjetska republika koja je proglasila nezavisnsot. Nije prošlo bez žrtava, ali to je neka druga priča... Island je 4. februara 1991. postao prva država koja je priznala nezavisnu Litvaniju, a već sredinom septembra iste godine ova zemlja je postala članica Ujedinjenih nacija.
Košarkaši su iznenada dobili priliku da zaigraju na Olimpijskim igrama. Kroz kvalifikacije su prošli bez poraza, a u Barseloni su stigli do polufinala. Tu ih je sačekao Drim tim i ubedljivo ih porazio. U borbi za treće mesto čekala ih je utakmica života protiv Zajednice Nezavisnih Država, odnosno Sovjeta od kojih su izgubili u prvoj fazi takmičenja. O netrpeljivosti dveju država najbolje govori slogan pod kojim je Litvanija nastupila u Barseloni: "Bolje mrtav nego crven". U veoma ujednačenom meču su uspeli da slave i da tako konačno raskrste sa prošlošću. Orila se litvanska himna u svlačionici, a igrači prilikom dodele medalja nisu mogli da sakriju suze. Bio je to veoma emotivan trenutak za sve njih.
"Bila je bronza, ali je nama mnogo više značila od zlata u Seulu. Dali smo našem narodu razlog za slavlje i ponos", prisetio se Sabonis.
Tokom meča Valdemaras Homičius je dobio rasekotinu na čelu. Krv mu je oblila čitavo lice i praktično nije mogao ništa da vidi.
"Kada sam seo na klupu pozvao me je predsednik države, koji je sedeo iza. Rekao mi je: "Nemoj da brineš, to je litvanska krv". U tom trenutku sam znao da moramo da dobijemo utakmicu", i danas se sa suzama u očima Homičius vraća na dešavanja iz Barselone.
Ukoliko pogledate stare slike videćete da su Litvanci prilikom dodele medalja izgledali veoma smešno, čak i za to vreme. Razlog je rok grupa Grejtful Ded. Slavni bend je nastao u San Francisku, gradu u kojem je igrao Marčuljonis. Nakon otcepljenja Litvanija je bankrotirala i košarkaška reprezentacija nije imala novca za osnovne stvari koje su joj bile potrebne za kvalifikacije i put na Olimpijske igre. Nelson i Marčuljonis su organizovali nekoliko humanitarnih akcija u gradu, a potom su išli od vrata do vrata i skupljali novac za pomoć Litvaniji. A, onda je košarkaški tim dobio ček, na kojem je bila pozamašna suma novca, i majice od grupe Grejtful Ded. Nakon osvajanja bronze odlučili su da ispoštuju one koji su verovali u njih.
Pored tih majica, jedan od detalja koji su obeležili Olimpijske igre u Barseloni, kada je Litvanija u pitanju, je bio fotografski izlet Arturasa Karnišovasa. On je tokom polufinalne utakmice sa Drim timom seo pored terena, uzeo fotoaparat i počeo da fotografiše američke zvezde.
Do bronzanih medalja Litvanci su stigli i na naredna dva Olimpijska turnira. U Atlanti ih je u polufinalu savladala Jugoslavija, a oni su u borbi za bronzu bili bolji od Australije. Nova generacija, koju je predvodio Šarunas Jasikevičius, u Sidneju je poražena od Drim tima sa 85:83, a popularni Šaras je promašio šut za tri poena koji je njegovoj selekciji mogao da donese najveću pobedu u istoriji. Ipak, u borbi za treće mesto su ponovo bili bolji od Australije.
Na pobedu protiv Drim tima čekali su samo četiri godine. Sjajni Jasikevičius je ubacio 28 poena i Amerikanci su poraženi sa 94:90 u grupnoj fazi takmičenja, ali je usledila osveta u borbi za bronzu. Do četvrtog mesta Litvanija je stigla i u Pekingu. U polufinalu ih je izbacila Španija, a u borbi za treće mesto bolja je bila Argentina. U Londonu su bili osmi.
Vođa generacije koja je stigla do finala Evropskog prvenstva prošlog leta i tako obezbedila Olimpijsku vizu je Jonas Valančiunas, centar Toronta i momak koji je rođen samo par meseci pre istorijskog nastupa svoje zemlje u Barseloni. Za sjajan rad nogu Valančiunas može da zahvali majci, koja ga je u ranom detinjstvu forsirala da pohađa časove plesa. Otac, šampion Sovjetskog Saveza u veslanju, je zaslužan za košarkaški deo priče. Sinu je u dvorištu postavio koš čiji je obim obruča bio značajno manji od regularnog. Mnogo godina kasnije Valančiunas je istakao da mu je to pomoglo u nastavku karijere, da je lakše ubacivao loptu u koš od svojih vršnjaka.
Ostatak tima čine igrači koji nisu zvezde u svojim ekipama, ali svi zajedno čine veoma jaku reprezentaciju. Iz ove grupe bi trebalo izdvojiti ime Domantasa Sabonisa, sina legendarnog Arvidasa, koji je imao zapaženu koledž karijeru, a od naredne sezone će nastupati za Oklahomu Siti u najjačoj ligi na svetu.
Možda nemaju zvučna imena kao što je to bio slučaj u prošlosti, ali su uvek TIM! Litvancima je košarka u krvi, a igranje za reprezentaciju ostvarenje sna. Nikome neće biti drago da ih vidi prekoputa sebe, posebno kada počne eliminaciona faza takmičenja. U konkurenciji Španije, Argentine, Brazila, Hrvatske i Nigerije plasman među osam najboljih za Litvaniju ne bi trebalo da bude doveden u pitanje.
SPISAK
PG: Mantas Kalnietis (29, 196, EA7 Emporio Armani), Adas Juškevičius (27, 194, Lietuvos ritas)
SG: Renaldas Seibutis (31, 198, Žalgiris), Edgaras Ulanovas (24, 198, Žalgiris), Vaidas Kariniauskas (22, 198, Kimis)
SF: Mindaugas Kuzminskas (26, 206, Njujork), Jonas Mačiulis (31, 201, Real Madrid), Marius Grigonis (22, 198, Tenerife)
PF: Domantas Sabonis (20, 211, Oklahoma Siti), Paulius Jankunas (32, 208, Žalgiris)
C: Jonas Valančiunas (24, 213, Toronto), Robertas Javtokas (36, 211, Žalgiris), Antanas Kavaliauskas (31, 209, Lietuvos ritas)
Selektor: Jonas Kazlauskas (61)
(foto: FIBA)
