Svoje debitantsko učešće na Olimpijskim igrama košarkaška selekcija Australije uzela je 1956. godine, kao domaćin, u Melburnu. Nakon tri uvodna poraza Bumersi su zabeležili dve pobede i takmičenje završili na 12. mestu (tada je učestvovalo 16 ekipa). Potom su preskočili Igre u Italiji i Meksiku, ne i one u Japanu, a od Minhena 1972. su stalni učesnici takmičenja u košarci na najvećoj sportskoj smotri. Malo zbog slabe konkurencije u Okeaniji, a malo više zbog odličnog tajminga da savladaju Novi Zeland kada god su ti mečevi vredni Olimpijske vize.
Ne može se reći da Australija nije imala uspeha na Igrama. U zlatnom periodu za austalijsku košarku, od Seula 1988. do Sidneja 2000, tri puta su igrali polufinale i nikada nisu uzeli medalju. Uvek je falilo malo da bi se premostila noćna mora u vidu Litvanije, a previše da se ugroze Sjedinjene Američke Države. Taj period obeležili su Enrdu Gejz, Šejn Hil i Luk Longli.
Istorijat Učešća: 13 Medalje: / Najbolji plasman: Čevrto mesto (1988, 1996, 2000)
Njihova era je počela u Seulu 1988. i tada je generacija, koja se i dalje smatra najtalentovanijom koja je postojala u Australiji, pretrpela samo dva poraza u prvoj fazi takmičenja i to od budućih finalista, Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U četvrtfinalu ih je put naveo na Španiju koju su savladali, ali su preostali polufinalisti, SAD, Sovjetski Savez i Jugoslavija, u to vreme pripadali nekoj drugoj košarkaškoj dimenziji. Gejz, Hil, Longli i drugovi su, nakon ubedljivih poraza od Jugoslavije u polufinalu i od Amerikanaca u borbi za treće mesto, ostali bez pobedničkog postolja.
Nakon što je FIBA donela odluku da u Barseloni 1992. godine dozvoli profesionalnim košarkašima da učestvuju na Olimpijskim igrama postalo je jasno da će se era NBA asova Gejza, Hila i Longlija produžiti. Oni su predvodili svoju ekipu do šestog mesta, a takmičenje u Atlanti 1996. godine je bilo novi pokušaj za ovaj trio da dođe do toliko željene medalje. Koliko su Endru Gejz i Šejn Hil bili važan faktor u timu najbolje govori podatak da su na ovom turniru protiv Brazila ostali na parketu svih 50 minuta, koliko je trajao meč usled dva produžetka. Veliki trio je ponovo blistao. Ipak, u polufinalu su morali da stanu pred Drim timom, a u borbi za treće mesto viđena je velika borba sa snažnom Litvanijom. Ipak, poraz koji je došao tek u poslednjoj deonici ponovo je razočarao Australijance.
Svi su smatrali da je takmičenje u Sidneju pravi trenutak za toliko čekano odličje. Gejz je imao 35, Longli 31, a Hil 30 godina i to je bio poslednji trzaj ove generacije. Dva najbolja strelca turnira bili su baš članovi reprezentacije Australije. Vremešni kapiten Gejz je takmičenje završio sa 19.9 poena u proseku, dok je Hil beležio 14.4 poena po meču. Gejz je posebno blistao u četvrtfinalu i u borbi za treće mesto. Protiv Italije u četvrtfinalu njegova partija je bila dovoljna za prolaz. Francuska je bila prejaka u polufinalu, dok je u meču za treće mesto simultanka Sauliusa Štombergasa zasenila Gejzovih 22 poena i donela Litvancima novu bronzu.
Hil nije odustajao. Pojavio se i u Atini 2004. godine, uz debitanta Endrua Boguta. Ipak, želja 34-godišnjaka bila je veća od realnih mogućnosti i Australijanci se tada nisu približili postolju.
U zemlji kengura potajno se nadaju da je došlo vreme da se istorija promeni. Godinama unazad Australijanci daju veliki broj NBA igrača, dok ih ni u Evropi nikada ne fali. Podatak da su poslednja tri NBA prstena u vlasništvu nekog Australijanca (Peti Mils 2014, Endru Bogut 2015. i Metju Delavedova 2016) dovoljno govori za sebe. Ako uzmemo u obzir da je na Draftu 2014. Dante Eksum bio peti, na poslednjem Ben Simons prvi i Ton Mejker 10. pik jasno je da Australija ima svetlu budućnost.
Raspored 6. avgust: Francuska (19.15č) 8. avgust: Srbija (19.15č) 10. avgust: SAD (00.00č) 12. avgust: Kina (19.15č) 14. avgust: Venecuela (00.00č)
Na predstojećem turniru selektor Andrej Lemanis neće moći da računa na mlade snage. Eksum je prethodnog leta, pripremajući se za Prvenstvo Okeanije, doživeo tešku povredu kolena, dok se Simons i Mejker pripremaju za debi u NBA lgi. U takvim okolnostima, najveće nade Bumersi polažu u centarsku liniju, čija je perjanica Endru Bogut. Isksuni centar je uzeo učešće na Igrama uprkos povredi zbog koje je propustio odlučujuće bitke u finalu NBA lige. U reketu će biti još jedan NBA centar, Eron Bejns, kao i vremešni Dejvid Andresen, koji će svoje poslednje igračke dane provesti u Australiji. Priču o visokim igračima zaokružuje perspektivni duo koji se školovao u Americi. Brok Motum je u prethodnoj sezoni imao nekoliko zaista sjajnih partija u dresu Žalgirisa, dok je Kameron Berstou ovog leta odlučio da se vrati kući nakon dve sezone u NBA ligi.
Kenguri će se u spoljnoj liniji oslanjati na Petija Milsa i Metjua Delvavedovu, ali ne bi trebalo zaboraviti još jednog NBA igrača, Džoa Inglsa, kao i uzdanicu Lokomotive Kubanj, Rajana Brokofa. Definitivno, tim za svaki respekt.
Sa ekipom će biti i Endru Gejz. Nema sumnje da i u 51. godini života ima entuzijazma da rešeta mrežice protivnika, ovoga puta će u Rio otići kao komentator australijske televizije.
"Imamo pet ili šest igrača u NBA ligi, a ostali igraju na visokom nivou u Evropi i u Prvenstvu Australije. Pogledajte koliko samo tu ima talenta. Igrali smo u Seulu 1988. za medalju, pa što ne bismo i danas? Mislim da se niko ne bi iznenadio da vidi Australiju sa medaljom na kraju", rekao je legendarni košarkaš, NBA šampion, član FIBA Kuće slavnih i trener Sidnej Kingsa.
Gejz veruje u svoje naslednike, a čini se da i oni veruju u sebe. Kada se priča o užem krugu favorita retko ko pominje Australiju. U konkurenciji Srbije, Amerike, Francuske, ali i Kine i Venecuele, Kenguri definitivno mogu da se nadaju plasmanu u drugu rundu takmičenja u Riju. Nakon toga sve staje u jedan meč i eto Australije ponovo u borbi za medalje. Pobedničko postolje im je tri puta izmaklo, pa možda stigne onda kada se svi najmanje nadaju. I ukoliko ne uspeju australijska košarka ima čime da se ponosi. Naime, od Olimpijskih igara u Atlanti, pa sve do poslednjih u Londonu ženska selekcija se kući uvek vraćala sa nekim od odličja.
SPISAK
PG: Peti Mils (27, 183, San Antonio), Metju Delavedova (25, 193, Milvoki), Demijan Martin (31, 186, Pert)
SG: Kris Golding (27, 192, Torino), Kevin Liš (30, 188, Sidnej)
SF: Džo Ingls (28, 203, Juta), Rajan Brokof (25, 210, Lokomotiva Kubanj)
PF: Dejvid Andersen (36, 213, Melburn) Kameron Berstou (25, 206, Brizbejn)
C: Endru Bogut (31, 213, Dalas), Eron Bejns (29, 208, Detroit), Brok Motum (25, 208, Žalgiris)
Selektor: Andrej Lemanis (47)
(foto: FIBA)
