U noći kada je NBA liga ponudila samo dva meča malo ko je očekivao veliku prašinu. Ipak, nakon utakmice Majami - San Antonio čitava Amerika se podigla i krenula da licitira košarkaški apstraktnim pojmovima. Pravo, publicitet, autonomija trenera, prava sponzora, želje gledalaca, liberalni kapitalizam, suština sporta... Naslovne strane su ponudile svoju priču, a do konkretnog zaključka se još ne dolazi.
Greg Popović je odlučio da meč protiv Majamija odigra sa samo devet igrača. Spursi su igrali četvrti meč u pet dana, a ukupno šesti meč na turneji po Istoku koja traje punih devet dana. U takvoj situaciji Popović je odlučio da pošalje kući svoje prve zvezde: Tonija Parkera, Manua Đinobilija, Tima Dankana i Denija Grina, kako bi se pripremili za bitan meč u subotu na domaćem terenu protiv Memfisa. Obzirom da su zbog povreda već duži period van terena i Stiven Džekson i Kavai Leonard, Spursi su ostali sa samo nekoliko bitnih igrača i ostatkom koji uglavnom sedi na kraju klupe ili u odelu, uz prvi red tribina. Na prvi pogled ništa čudno, trener želi da osveži ekipu, nije ni prvi ni poslednji koji to radi. Ipak, iz kancelarije NBA lige stižu drugi tonovi.
"Ovakva odluka San Antonija nije dobar primer. Ovo zahteva ozbiljne sankcije", glas je došao od Dejvida Šterna, prvog čoveka NBA karavana.
Danas se odluka Šterna može posmatrati sa više aspekata. Zaista, kako možete podržati čoveka koji treneru neke ekipe nameće način rada? Popović je svesno odlučio da odmori svoje veterane nakon teške turneje po Istoku za izuzetno bitan meč u subotu protiv divizijskijh rivala Grizlisa. Zašto je njegova odluka za sankcije, a nije odluka trenera lošijih ekipa da na kraju sezone svesno rade protiv svog tima da bi porazima obezbedili što bolju poziciju na draft lutriji? Ako ova sankcija postane prihvatljiva, šta dalje ostaje NBA trenerima, da se pred svaki meč konsultuju sa komesarom oko strategije i raspodele minutaže igračima?
Ovakav splet pitanja ima smisla jedino ako se ne poznaje koncept NBA lige. Najjača košarkaška liga na svetu danas posluje kao izuzetno uspešna kompanija, dok je Štern je dužan da brine o finansijskim interesima te kompanije. U tom smislu, Popovićeva odluka od sinoć je za najstrožu kaznu. Meč Majami - San Antonio je kao derbi večeri prenošen na nacionalnoj mreži "TNT". Ovaj TV gigant je za višegodišnji ugovor o prenošenju NBA utakmica Bordu lige uplatio sumu od preko milijardu dolara. Toni Parker će ove godine primiti platu od 12.5 miliona dolara, a jedan od razloga za to je upravo ovaj ugovor, kao i još desetine ugovora koje je NBA liga sklopila sa svojim partnerima i sponzorima.
Sistem je jasan, da bi svi igrači i funkcioneri lige primili svoj novac prema ugovoru moraju da zadovolje svoje partnere i sponzore. Ako uzmemo konkretno mrežu "TNT", oni će biti zadovoljni ako za ono što su platili dobiju vrhunski proizvod. A u korporativnom shvatanju, San Antonio je vrhunski proizvod sa Parkerom u glavnoj ulozi, a ne Nandom de Koloom. Uzmimo u obzir da je sinoć u vreme meča u Majamiju konkurentska TV mreža prenosila NFL meč između Atlanta Falkonsa i Nju Orleans Seintsa. U bespoštednoj borbi za svakog gledaoca "TNT" je trebala Parkera umesto de Koloa, bez obzira na to koliko je Popović sposoban da i sa de Koloom napravi odličan rezultat.
Ovo nije usamljen primer situacije u kojoj Greg Popović svojim radom "udara" na korporativne temelje NBA lige. Fantastični trener crnogorskih korena je tokom poslednjih 15 godina izgradio stil formiranja ekipe i vođenja igre koji su jedinstveni u NBA. Franšiza San Antonija je konstantno u plej ofu, uzela je četiri titule prvaka, a kako stvari stoje i dalje će biti u samom vrhu. Međutim, zbog činjenice da je San Antonio grad na samom jugu Teksasa, marketinški nezanimljiv, sa jeftinim ulaznicama i sponzorskim ugovorima, NBA liga je njihovim dobrim igrama često na gubitku. TV mreže su saglasne da su velika NBA finala sa Spursima kao učesnicima najmanje gledana u istoriji.
Prošle godine tokom plej ofa, kada su San Antonio i Indijana (njegova Istočna verzija, marketinški nezanimljiv grad u državi "kukuruza i kombajna") svojim igrama najavljivali velike mogućnosti, jedna marketinška agencija je izračunala da bi NBA liga više zaradila od jedne utakmice finala između LA Lejkersa i Majamija nego od cele finalne serije San Antonio - Indijana. Ako prihvatimo činjenicu da komesar NBA lige košarku mora da gleda kroz prizmu "digitrona i novčanika", razumljivo je zašto Popović i Spursi nisu omiljeno mesto Šterna na NBA mapi.
Pored toga, poznat je i Popovićev animozitet prema davanju izjava u toku meča novinarima na terenu, kao i dozvoljenom ulasku novinara u svlačionice pre i posle meča. U tim situacijama Pop često ironično odgovara na pitanja novinara i iskakanjem iz klišea na indirektan način pokazuje svoj stav prema uigranom NBA sistemu.
U celom ovom slučaju nema ispravnog i krivog stava, nema pravičnih ni grešnih. NBA liga kao koncept je razapeta između činjenice da je zasnovana na sportu u kome treneri i igrači imaju integritet donošenja odluka na samom terenu, a opet isti ti igrači i treneri imaju godišnje plate jednake budžetu omanjih afričkih država, što svakako moraju opravdati specifičnim modelom ponašanja koji u određenim situacijama odstupa od sportske logike.
Kao i svaki put, glavni zadatak je naći meru, povući jasnu liniju između interesa košarke kao sporta i interesa NBA lige kao profitabilne kompanije. U ovom slučaju i Greg Popović i Dejvid Štern su u pravu, ali samo jedan će snositi posledice.
(foto: mysanantonio.com)
