Ništa novo ne biste čuli ako bismo rekli da je život nepredvidiva avantura. Usponi i padovi su nešto za šta se pripremamo od malih nogu. Uprkos pripremama, vaspitanju i snazi koju steknemo život gotovo uvek nađe način da nas iznenadi kao tvist iz najboljih filmova. I uvek je to priča za sebe. Nekada sa tužnim krajem, nekada sa srećnim. Opet, postoje ljudi koji ne dozvoljavaju da budu Šekspirovski posečeni. Jedan od njih je novi košarkaš Partizana NIS, Darel Vilijams.
Lična karta Ime i prezime: Darel Vilijams Datum i mesto rođenja: 15. septembar 1989. (Čikago, Ilinoj) Visina: 204 centimetra Pozicija: Krilni centar / Centar Koledž: Čipola (2008/09), Midlend (2009/10), Oklahoma Stejt (2010/11), Teksas A&M (2014/15) Klubovi: Pepinster (2015), Partizan NIS (2016)
Ovo je priča o čoveku koji je u zatvoru proveo tri meseca, nevino optužen, i to kao počinilac možda najgoreg zločina - silovanja. Dve devojke su ga, posle jedne žurke 2010. godine, optužile za seksualni napad. Pakao kroz koji je prošao je nezamisliv.
Dok je odrastao, Vilijams nije imao mnogo sreće. Živeo je u jednom od najopasnijih kvartova Čikaga, Bronzvilu, gde su vladali droga i nasilje. Uprkos životu u takvom okruženju imao je čist dosije. Kako bi prehranila svoje četvoro dece, njegova majka Alis obavljala je dva posla. Bila je kasirka u prodavnici pića, a radila je i kao obezbeđenje. Njegov otac, Judžin Miler, ponekad se pojavljivao. Iznenada bi došao i onda otišao na dve godine. Jednog dana, dok je bio u školi, Darela je pozvao mlađi brat, Pjer. U pozadini je čuo plač njihove majke. Najstariji od braće, Derik (22), inače Darelov uzor, dva puta je bio upucan u glavu.
"Došao sam u bolnicu. Disao je uz pomoć mašine. Kada sam ušao pomerio je ruku i suza mu je potekla niz obraz. To je bio poslednji put da sam ga video. Zato ne volim da odlazim u bolnice."
Na čitavu muku se nadovezala optužba. Koliko nije imao sreće pokazuje i činjenica da je njegova ćerka Zariel rođena na dan kada je optužen. Na sreću po njega, u Sjedinjenim Američkim Državama postoje organizacije kao što je Innocence Project, koja je osnovana radi sprečavanja nepravednog optuživanja. Njegova karijera je bila na izdahu. Bio je student Oklahoma Stejta, deo startne petorke, a nakon optužbe i izdržavanja kazne je lako mogao da završi kao paker u nekom od američkih supermarketa.
Vilijams ili Big Bro, kako su ga zvali saigrači na koledžu, nije se predavao. Znao je da je nevin i toga se držao po cenu života. Nikakve nagodbe nisu dolazile u obzir, iako su mu bile ponuđene. Sve što je trebalo da uradi je da prizna krivicu i bio bi slobodan. Njegovi advokati i pomoćni trener Stiven Midlton ubeđivali su ga da prihvati ponudu. U tom slučaju mogao bi da nastavi sa košarkom, da izađe na Draft, da postane NBA igrač. Ali, nije pristao. Verovao je u pravosuđe.
"Nema šanse da me optuže za nešto što nisam uradio. Treneru sam rekao da neću prihvatiti nagodbu, jer ako bih to uradio praktično bih priznao krivicu."
Ipak, bio je proglašen krivim po jednoj od tri tačka optužnice. Slučaj je morao da izađe na sud. Vikao je i udarao o sto okrenut ka članovima porote tvrdeći da je nevin.
"Život mi je prošao pred očima. Sve o čemu sam mogao da razmišljam je o svojoj devojčici i o tome kako neću igrati košarku. Jednostavno sam znao da mi je život uništen."
Ni na sudu nije dobro prošao. Porota je predlagala da za svaku tačku optužnice odsluži po godinu dana zatvora, ali je sudija bio blaži i odredio mu godinu dana uslovno.
Za to vreme Innocence Project je iskopao dokaz koji bi mogao da pomogne Vilijamsu. Dve devojke koje su ga optužile imale su istoriju mentalnih bolesti, a jedna je dva puta hapšena zbog krađe.
Vilijams se vratio u Čikago kao seksualni prestupnik. Posao je bilo skoro nemoguće naći. Jednom prilikom policajac ga je zaustavio i, videvši njegov dosije, počeo da ga zadirkuje kako je uprskao šansu na Oklahoma Stejtu.
"Kada se to desilo shvatio sam. Moj život će uglavnom biti pakao."
Međutim, advokat ga je obavestio da je Žalbeni sud Oklahome odlučio da nije imao fer suđenje. Dvoje sudija je zatim otišlo na mesto "zločina", gde su zaključili da ima osnova za poništenje. Vilijams je bio čist.
Košarkaš je po svaku cenu želeo da vrati karijeru u kolosek. Takođe je želeo da dobije stipendiju i diplomu. Želju da ga angažuje je iskazao Teksas A&M Komerc, član Druge divizije NCAA lige.
"Kada lopta prestane da odskače za Darela, jednog dana sigurno hoće, kao i za svakog sportistu on će se osvrnuti i reći: "Imao sam šansu da zaslužim diplomu, tako da mogu da uradim nešto sa svojim životom i postanem produktivni pojedinac". On je neko na koga ćemo uperiti prstom i reći: "On je jedan od nas"", jednom prilikom rekao je predsedik Rajan Ajvi.
Život mu se vratio u normalu. Dobio je stan koji je napuštao samo da bi išao na treninge, predavanja i da jede. Nije imao televizor. Rezultat takve žrtve je 15 dabl-dabl učinaka u sezoni, što je četvrti najbolji rezultat u Drugoj NCAA diviziji.
"Dobio sam drugu šansu da počnem ispočetka. Zato sam želeo da ostanem usredsređen. Da ostanem na pravom putu. Bez distrakcija."
Dok je bio na Oklahomi, Vilijamsu su predviđali da će biti izabran kao pik druge runde NBA Drafta. Do toga nije došlo. Niko ga nije izabrao, ali je proveo vreme trenirajući sa Čikago Bulsima, Dalas Maveriksima, Njujork Niksima, Majami Hitom i Los Anđeles Lejkersima. Nije uspeo da se izbori za ugovor, pa se otisnuo u Evropu, tačnije Belgiju. To putovanje se može nazvati novim početkom i za Vilijamsa je sve krenulo nabolje. Godinu dana je igrao za Pepinster, imao je sjajne brojke, a ono što je najvažnije - nepravde i nedaće su bile iza njega. U međuvremenu je i diplomirao, što je bila njegova velika želja.
Sada je u Partizanu i njegov boravak u Srbiji nije mogao bolje da počne za njega. Po drugi put je postao otac i ispred njega su samo dobre stvari.
"Želim da kontrolišem ono što mogu da kontrolišem i da ostavim prošlost iza sebe. Želim da budem u poziciji da igram kao momci na koje se ugledam, kao Drejmond Grin i Pol Milsap."
(foto: KK Krka / Drago Perko / kosarka.si; Darrell Williams / Facebook; AP Photo / Sue Ogrocki; AP)
