Košarka je predstava u kojoj gledaoca zanima samo ono što "glumac" u njoj može da uradi na terenu. Privatni život i njegov uticaj na igru ostaju za aktera, da sam sa sobom bije bitke. Frederik Vajs (38, 218) je za većinu ljubitelja košarke ostao samo nedorečeni talenat kojeg je Vins Karter (38, 198) preskočio na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine i na taj način izveo jedno od najboljih zakucavanja ikada.
Lična karta Ime i prezime: Frederik Vajs Datum i mesto rođenja: 22. jun 1977. (Tionvil, Francuska) Visina: 218 centimetara Pozicija: Centar Draft: 15. pik 1999. godine (Njujork) Klubovi: Limož (1995-2000, 2010/11), PAOK (2000), Unikaha (2000-2004), Bilbao (2004-2009), Menorka (2009) Dostignuća: Prvak Francuske (2000), Kup Francuske (2000), Kup Koraća (2000, 2001), 4 puta Ol star u Francuskoj (1997-2000), Srebrna medalja na Olimpijskim igrama (2000), Bronzana medalja na Evropskom prvenstvu (2005)
A, iza svega se krije život jednog običnog čoveka koji je u određenim trenucima poklekao pred udarcima koje mu je sudbina zadavala. Od malih nogu je voleo pesak, surfovanje i sanjao je da ima kuću na plaži.
Rođen je u Tionvilu, nedaleko od Lorijena i granice sa Luksemburgom, a već sa 18 godina bio je član slavnog Limoža. Mladi centar je ostvario svoj san kada ga je Njujork draftovao sa 15. pozicije 1999. godine... Bar je tako on mislio. Tadašnji Draft je održan u "MCI Centru" u Vašingtonu. Kako je vreme bilo malo drugačije od onog u kome danas živimo, Vajs nije mogao da prati prenos, pa je čekao da mu se javi agent Didije Rouz.
"Fred, dobio si sve što si želeo", začulo se sa druge strane žice.
Samo nedelju dana kasnije doživeo je šok. Tradicionalno nepoverljivi navijači Niksa nisu bili zadovoljni izborom ekipe. Želeli su Rona Artesta, lokalnog momka iz Kvinsa, kojeg je Čikago birao sa 16. pozicije. Dugajlijom iz Francuske nije bio zadovoljan ni trener Džef Van Gandi. Takve okolnosti su dale za posledicu veoma malu minutažu za Vajsa tokom Letnje lige. Odbio je da potpiše ruki ugovor, želeo je da provede još godinu dana u Francuskoj. Više nikada nije zaigrao za Nikse.
Prema rečima junaka naše priče, glavni razlog što nije potpisao ugovor sa Njujorkom, zbog čega i danas žali, bio je menadžer. Naime, Rouz je bio jedan od vlasnika Limoža i želeo je mladog centra u ekipi. Kasnije je uhapšen zbog finansijskih malverzacija i sukoba interesa u poslovanju.
Napustio je Limož 2000. godine i tokom leta doživeo veliku neprijatnost na Olimpijakim igrama u Sidneju, kada je Vins Karter zakucao preko njega. Taj potez francuski komentatori su nazvali "Smrtonosno zakucavanje", a Vajs je postao predmet podsmeha širom sveta.
Kratko je nastupao za PAOK, da bi potom devet godina igrao u Španiji, za Unikahu, Bilbao i Menorku. Bio je povučen i kulturan tip, a onda se dogodilo ono što mu je promenilo život. Sa suprugom Selijom je 2002. godine dobio sina Enca, kome je godinu dana kasnije dijagnostifikovan autizam. Frederik Vajs je sanjao da bude otac i često je u razgovoru sa prijateljima isticao da je rođen za tu ulogu. Propio se, ostajao je u klubovima do pet sati ujutru čak i u danima kada je igrao utakmice. Supruga je veoma brzo spakovala stvari i vratila se u Francusku.
Agonija je trajala sve do 2008. godine. Iz Bilbaa je pošao u Francusku da vidi sina. Zaustavio je kola u mestu Biarc, legao na zadnje sedište, razmišljao o životu i popio punu bočicu pilula za spavanje. Pokušao je da se ubije.
Na sreću, Vajs se probudio nakon 10 sati i bio je srećan što nije uspeo u svojoj nameri. Ostavio je alkohol i ponovo se zbližio sa suprugom. Pomirio se sa činjenicom da sa sinom neće moći da radi stvari koje rade drugi očevi, ali san u njemu i dalje živi. Sada želi kuću pored mora, ali mu luksuz i beneficije koje imaju velike košarkaške zvezde nisu potrebni. Njegov san je sada drugačiji. On želi Encu da podari nešto kao otac...
"Talasi ga čine srećnim. Želim da ga vodim na takva mesta i da ga gledam kako trči. To voli da radi", ističe Vajs.
Košarkašku karijeru je okončao 2011. godine u klubu u kojem ju je i počeo, Limožu. Nakon toga je sa suprugom otvorio prodavnicu u kojoj zajedno rade. Šest godina samodestrukcije ostavilo je posledice, pa i danas zna da bude neprijatan prema mušterijama. Ipak, takve situacije su sve ređe i Frederik Vajs je na dobrom putu da izvuče maksimum iz svog života. Do pre nekoliko godina to je delovalo nezamislivo.
(foto: The New York Times)
