Novinari i analitičari često prave modele i kriterijume koje treba ispoštovati da bi se došlo do uspeha u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Jedinstvenog kompromisa nema, ali naziru se neke osnove koje su zajedničke za sve načine razmišljanja.
Dakle, želite da budete u vrhu NBA lige? Poželjno je da ekipa za vlasnika ima razuzdanog milijardera koji voli da troši novac na svoju "igračku", a usput da za savetnika ima stručno lice na poziciji generalnog menadžera. To stručno lice bi trebalo da zna da sastavi ekipu dobrim izborima na draftu, prepoznavanjem i potpisivanjem kvalitetnih slobodnih agenata i vođenjem računa o seleri kepu. Idealna ekipa bi podrazumevala dve-tri zvezde ol star kvaliteta i grupu pouzdanih igrača koji su voljni da prihvate ulogu igranja iz drugog plana. Na sve to ide studiozan i taktički potkovan trener. Kao šlag na tortu dolazi i moderna dvorana sa bučnim navijačima koji podržavaju svoju ekipu daleko iznad standarda NBA lige.
Čini se da ovakve reference zaista čine jednu uspešnu franšizu koja može da napadne NBA prsten. U većini slučajeva jeste tako, ali ne i u svim. Navijači Portland Blejzersa to najbolje znaju. Njima se često činilo da u datom trenutku imaju sve, ali su im se nade i snovi raspadali na najružnije načine.
Portland je u NBA ušao 1970. godine. U prvoj deceniji njihovog postojanja NBA liga je bila u krizi zbog konkurentske ABA lige, pa je opao kvalitet. Tokom pomenutih 10 godina čak osam različitih ekipa je osvajalo titule. Jedna od njih su upravo Blejzersi, koji su u finalu 1977. savladali Filadelfiju 4-2 u seriji. Bila je to fantastična ekipa predvođena tada najboljim centrom na svetu Bilom Voltonom. Blejzersi su upravo na Voltonu bazirali svoju budućnost, ali je teška povreda potpuno uništila karijeru sjajnog centra, a samim tim i planove Portlanda o izgradnji moguće dinastije. Bilo je to prvo veliko razočarenje za navijače.
Tokom 80-ih godina Portland je konstantno bio u plej ofu, ali nikada nisu imali značajnije rezultate u postsezoni. Kao i većina franšiza u NBA ligi, Portland je imao svoju šansu. 1983. godine kao 14. pika na draftu uzeli su Klajda Drekslera, koji se kasnije ispostavio kao jedan od najboljih bekova svog vremena. Godinu dana kasnije, Porltand je imao pravo biranja drugog pika na izuzetno jakom draftu. Hjuston je prvi pokupio Hakima Olajdžuvona, a kada je došao red na Blejzerse svi su očekivali da će uzeti Majkla Džordana, beka mostruoznih fizikalija sa Severne Karoline. Ipak, generalni menadžer Porlanda je razmišljao drugačije, pa je izabrao krhkog krilnog centra sa Univerziteta Kentaki, Sema Bouvija. Dalji razvoj situacije je svima poznat, Džordan je postao jedan od najboljih igrača u istoriji košarke, a Bouviju su povrede uništile karijeru. Navijači Porlanda sada samo mogu da sanjaju kako bi izgledao tim sa Drekslerom i Džordanom i koliko bi šampionskih banera iz tog perioda sada krasilo svodove njihove dvorane.
Uporni Blejzersi nisu odustajali. 1988. godine ekipu kupuje milijarder Pol Alen, u javnosti najpoznatiji po činjenici da je uz Bila Gejtsa bio suosnivač Majkrosofta. Alen nije štedeo kada je u pitanju slaganje jakog tima, posao je poverio tandemu Džef Pitri - Rik Adelman (našim ljubiteljima košarke poznatiji po tome što su izgradili sjajnu ekipu Sakramento Kingsa početkom novog milenijuma), a kao rezultat došla je odlična ekipa koja je igrala dva NBA finala (1990. i 1992. godine). Tih godina za Blejzerse su nastupali Dreksler, Teri Porter, Deni Ejndž, Džerom Kersi, Bak Vilijams... ali su Bed Bojsi iz Detroita i Džordanovi Bulsi bili bolji. Iz tog perioda počinju i prve najave nezgodne naravi Alena, koji se kao vlasnik ekipe direktno mešao u rad menadžera i trenera, što je po mnogima bio i razlog neuspeha Portlanda.
Ono što je usledilo narednih godina još više je potreslo ljubitelje košarke u Portlandu. Novi pohod ambicioznog Alena na vrh NBA lige podrazumevao je dovođenje mladih i kvalitetnih igrača koji su skupo plaćeni. Tako je krajem 90-ih nastalo jezgro ekipe koja je uskoro dobila nadimak Džejl-Blejzers zahvaljujući svom nezgodnom karakteru. Mladi plejmejker Dejmon Stodemajer je bio dokazani korisnik marihuane, a slične aktivnosti su imali i Ajzea Rajder i Rašid Valas. Valas je pri tome imao i probleme sa kontrolom besa i dugo godina je predvodio ligu po broju tehničkih grešaka. Ruben Peterson je svoj dosije popunio seksulanim prestupima i problemima sa alkoholom, dok je Kvintel Vuds pored uživanja u kanabisu zadovoljstvo nalazio i u organizovanju ilegalnih borbi pasa. Mladi igrači su se takođe potrudili da se uklope u sredinu, pa je Zek Rendolf više puta započinjao tuče na treninzima, a Bonzi Vels je uveseljavao javnost svojim intervjuima u kojima govori protiv saigrača i navijača. Jedine pozitivne priče iz ovog perioda trebali su da budu Skoti Pipen i Arvidas Sabonis, ali njih su povrede sprečile da daju konretan doprinos ekipi.
Tim Portlanda je bio pun talenta, ali nije bilo šanse da se to pretoči u ozbiljan rezultat. Tokom sezone su i dobro gurali, ali u plej ofu nikada nisu mogli da odu do kraja. Ekipa nije imala hemiju, igrači su se međusobno prezirali, a sve to su prepoznali i navijači koji su okrenuli leđa svom timu. Portland je uvek bio u vrhu lige po vernosti svojih pristalica, pravili su odličnu atmosferu i bodrili svoj tim i kada ne ide, ali ovo je bilo previše i za njih. Niko nije obraćao pažnju na rezultate Blejzersa i došlo je vreme da se ekipa menja. Džejl-Blejzersi su postali samo još jedno u nizu razočarenja košarkaškog Portlanda.
Proces rebildinga počeo je 2003. godine, kada je usledila serija trejdova kojima se Portland oslobađao neželjenih igrača. To se osetilo i na rezultatima, ali navijači su prepoznali pravu priču i pružili podršku. 2006. godine Portland je sjajno odradio posao na draftu i angažovao je LaMarkusa Oldridža i Brendona Roja. Supertalentovani krilni centar mekog šuta i ol raund bek sjajnih fizikalija predstavljali su novi temelj budućnosti franšize. Kada im se naredne godine kao prvi pik na draftu pridružio i Greg Oden najavljen kao novi veliki centar u istoriji NBA lige, svi su mislili da je na pomolu nova velika generacija u Oregonu. Ipak, sudbina se ponovo okrutno poigrala sa navijačima Portlanda. Roj i Oden su doživeli teške povrede kolena koje su im gotovo nepovratno uništile karijere. Stigli su tek da najave svoj vanserijski talenat, čisto da pokažu fanovima Blejzersa šta gube. Oden trenutno ne igra košarku, a Roj je nakon kraće penzije ponovo u NBA kao član Minesote, daleko od onog nivoa igre koji je pružao pre povrede.
So na ranu svakom ljubitelju Portlanda na neki način predstavlja i karijera Kevina Durenta. Naime, sjajni superstar Oklahome je bio dostupan Blejzersima na draftu 2007, kada su se dvoumili između njega i Odena. Na njihovu žalost, kao i pri dilemi iz 1984. godine (Bouvi ili Džordan), opet su napravili pogrešan izbor.
Alen je nesrećan splet okolnosti ponovo pokušao nadomestiti skupim akvizicijama. Tako je tokom prošle sezone Portland napravio odličan tim koji su činili, između ostalih, Rejmond Felton, Džamal Kroford i Džerald Valas. Međutim, sve se brzo raspalo, trener Nejt MekMilan je dobio otkaz i Portland je rešio da opet krene od nule.
Leto 2012. predstavlja još jedan novi početak. Uprava je rešila da zadrži Oldridža i Nikolasa Batuma kao nosioce igre, a na draftu su pokupili supertalentovanog Dejmiana Lilarda kao budućnost na poziciji plejmejkera. Tu je i novi trener, Teri Stots, tu su ponovo i fanatični navijači koji prave možda i najbolju atmosferu u ligi. Portland ponovo ima lepu budućnost, dva igrača ol star kalibra, nekoliko talentovanih klinaca, neumornog vlasnika koji ne štedi milione na nova pojačanja... Zaista, imaju sve. Samo, ovoga puta treba da im poželimo bar malo sreće, jer bez nje očigledno sve prethodno nabrojano nije dovoljno. A baš ta sreća je svih prethodnih godina uporno zaobilazila ovaj kišni grad na severozapadu Amerike koji i dalje živi za košarku.
(foto: blazers.topbuzz.com)
