Odjeci poslednjeg bloga, koji je bio isključivo usko stručna tema, bili su neočekivano raznoliki. Neočekivano jer nisam mogao da pretpostavim da neko uopšte komentariše ovu temu (da me ne shvatite pogrešno, jako sam zadovoljan jer ljudi razmišljaju i o ovome), a raznoliko jer su komentari stavljani u one kontekste o kojima nisam ni sanjao. Bilo je dosta pitanja tipa: "Zašto se sve ovo ne primenjuje kod nas, u našim ligama? Da li bi se jednostavnije rešili problemi na terenu kada bi se Derbi ovako sudio?".
Kako se ne bih bavio objašnjenjima na objašnjenja, načeću drugu temu koja me žulja već godinama, a smatram da je veoma zanimljiva. Možda je ne bi ni sad načinjao da ne odgledah snimak neke prastare utakmice, gde me je TV komentator vratio unazad u rano detinjstvo svojim načinom komentarisanja.
To detinjstvo mogu podeliti u tri etape. Sećam se prvih mečeva koje sam gledao kako klinac i komentara koji su isključivo pratili dešavanja na terenu. Kao radio prenosi. Kada sam položio za sudiju shvatio sam da većina tadašnjih komentara nije ni blizu košarkaškoj terminologiji. Sada sam svedok da komentatori ulaze u srž grupne taktike, što je najviši nivo poznavanja svakog sporta, pa i košarke.
Spomenuh više puta komentatore, a evo i zašto. U košarci postoji određeni broj košarkaških radnika (ljudi koji se bave ili su se bavili košarkom aktivno) koji zauzimaju najviše 1% od ukupne mase svih ljubitelja ovog sporta. Ostali se oslanjaju na ono što čuju ili pročitaju, pa je zadatak podučavanja ispravne terminologije pao na TV komentatore i novinare ostalih medija. Navijači i košarkaški zaljubljenjici najviše informacija od njih i dobijaju, te ako su one neispravne neće se nikad ni saznati šta je tačno.
Sve pohvale za maločas pomenute (većinu njih) jer su na svojoj edukaciji radili mukotrpno, pogotovo u poslednjih par godina, što se može uočiti načinom prezentovanja onoga što prate. Permanentna edukacija je dala efekta i svako ko se ozbiljno bavi košarkom mora ići u korak sa novim tendencijama.
Neretko ćemo u komentarima utakmica čuti mnogo stranih izraza, mogu reći usvojenih "spolja" (pre svega su ih doneli treneri radi lakše komunikacije sa igračima). Pikenrol, pikenpop, bekdor, mečap... Ovo je samo deo širokog asortimana sada već odomaćenih izraza. Namerno ih napisah na maternjem jeziku da bi šira javnost prepoznala na šta sam mislio.
Oni koji znaju o čemu pričam shvataju da ovakva terminologija ima dobrih strana (jer koliko bi nam reči trebalo da kažemo šta je, na primer, mečap), ali su i pomodarstvo (zašto reći jednostavno "dva na dva" kada može moderno "pikenrol"?).
Da ne bi krao hleb trenerima, koji su uvoznici većine ovih izraza i svakako neuporedivo bolje vladaju njima, okrenuću se Pravilima igre i pokušati da javnosti predstavim koliko je uobičajena terminologija neispravna. I to kroz gomilu primera...
Počeću od najviše upotrebljivanog izraza koji se koristi za kažnjavanje nedozvoljenog dodira - faul. Ovaj izraz nije pogrešan, ali nije ni naš, pa bi se lagano mogao zameniti izrazom iz Pravila igre - greška ili lična greška.
Često i danas čujemo da je igrač "načinio peti prekršaj i mora da napusti igru". U Pravilima igre termin za kažnjavanje nepravilnog dodira je lična greška. Prekršaji su prekršaji pravila koji ne podrazumevaju dodir, kao npr. prekršaj tri sekunde, prekršaj koraka, prekršaj kod slobodnih bacanja...
Obrnuto, često se može čuti i da je igrač napravio "grešku u koracima", što iz gore navedenog svakako nije moguće.
Još i danas kada se dva igrača bore za loptu, čvrsto je držeći sa obe ruke, čujemo da je sudija dosudio "mrtvu loptu". Pravila igre kažu da je mrtva lopta jedan od dva statusa koji lopta može da ima, da ne zamaram javnost teorijom. Lopta postaje mrtva kada prođe kroz koš ili sudija zviždi pištaljkom npr... Pomenuta situacije je "držana lopta".
Često se još uvek pominje termin koji je odavno ukinut Pravilima igre, a to je "namerna greška". Neki čak kažu i "namerna lična greška", što nikada nije ni postojalo. Još pre šest godina pomenuta greška je prekrštena u "nesportsku grešku" (bez ono lična između).
Većina, čak i najobučenijih košarkaških radnika, još uvek koristi uobičajeni izraz da je "igrač pomerio stajnu nogu i napravio korake", što je po Pravilima igre potpuno neprihvatljivo. Noga koja prva dotakne pod je "pivot noga", iako svi naši treneri taj naziv koriste za nogu kojom je kretanje prilikom pivotiranja dozvoljeno.
Ako igrač odbrane blokira šut igrača napada jedni će se pozvati na južno voće (banana), a drugi na saobraćajno pomagalo (rampa). Pravila igre to vide kao blokiranje šutera i ne bi bio greh da se upotrebi izraz "blokada" za tu situaciju. Blokiranje se prema Pravilima igre koristi i za loš položaj igrača odbrane, kada telom onemogući igrača napada da se kreće ulaskom u njegovu putanju.
Međutim, izraz "blok" ili "blokada" se u našem košarkaškom slengu odomaćio za situaciju u kojoj igrač napada pomaže saigraču sa loptom da ostvari više prostora, praveći mu "blok". Kada se pomera i dan današnji ćemo čuti da je "igrač napravio faul u napadu - pokretni blok". Pravi izraz je "ekran". On može biti ispravan (stacionaran) i neispravan (pokretan), te je to izraz koji bi trebalo koristiti.
"Pet sekundi“ je kod nas odomaćen izraz koji se koristi za najmanje tri situacije, iako u pravilima igre ne postoji kao prekršaj. Ispravno je reći: blisko čuvan igrač, prekršaj kod ubacivanja lopte i prekršaj izvođača slobodnih bacanja.
Ima još pregršt izraza, od kojih ću ovde samo napomenuti one najčešće:
"poluvreme" - interval igre;
"Izmena" - zamena;
"posed lopte" - kontrola lopte;
"preko pola" - lopta vraćena u zadnje polje;
"bonus" - greške ekipe
S obzirom da sam jedan od onih koji je učestvovao u prevođenju poslednjeg izdanja Pravila igre, svedok sam toga da su izrazi koji su se kod nas odomaćili neupotrebljivi čak i u engleskom jeziku (sem izraza "faul" za ličnu grešku). Oni su u našu košarku ušli na neki drugi način, ne tako što ih je neko preuzeo iz originalnih Pravila igre kako bi lakše pojasnio šta se desilo.
Svi oni su toliko korišćeni u košarkaškim krugovima da kada bi se uveli ovi ispravni mnogi bi vas gledali čudno i verovatno vas ne bi razumeli. Ja insistiram kod svih sudija da se pravilno izražavaju, pogotovo u košarkaškim krugovima i da za sve čudno daju pojašnjenje, jer smo mi prvi nosioci ovog dela obuke. To je prvi zadatak koji dobijaju sticanjem zvanja košarkaškog sudije.
I da završim polako. Pravila igre su istovremeno jednostavno i teško štivo. Na samo 47 strana sadržano je sve oko čega se košarka vrti. Sadržani su prvi koraci igrača, ograničenja u kretanju i ponašanju, sadržano je ono što bi treneri trebalo da nauče igrače da je dozvoljeno ili nije, ono što sudije sprovode na terenu. Sadržane su i ružne reči, kada neko pomisli da je sudja loše postupio ili dosudio. Ponavljam, na samo 47 strana, a to, verujte mi, nije pročitalo 99% košarkaške populacije u Srbiji!
(foto: FIBA)
