(BLOG) Milan Mažić: Nekada se u Srbiji igrala kvalitetna ženska košarka

Kada sam ramišljao koju sledeću utakmicu da vam predstavim i zavirio u svoju arhivu nije bilo dvoumljenja. Iako verujem da veliki deo ljubitelja košarke ne prati žensku košarku, želeo sam da se osvrnem na jedno razdoblje moje sudijske karijere u kojem sam itekako učio i rastao uz kvalitetne utakmice ženske lige. Nažalost, mislim da je ovo jedina utakmica ekipa iz domaćeg prvenstva, ali baš zato i vredi. Onih evropskih imam dosta, od sjajnih utakmica ženske Evrolige, do nekoliko finala ženskog Evrokupa. Verujte mi na reč da se tu igra itekako ozbiljna košarka i da su budžeti ekipa višestruko veći od budžeta muških prvoligaških ekipa sa ovog podneblja. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Takođe mi je žao što nemam neku utakmicu od pre 2000. godine, jer mislim da je tada ženska košarka imala šta da pruži i da je tu bilo sjajnih igračica i trenera. Ipak i na ovoj utakmici iz 2005. godine, koja je jedna od finalnih utakmica plej ofa te szone, bilo je sjajnih igračica i igrala se dobra i kvalitetna košarka.

Još jednom smo u Vršcu, ovoga puta u velikoj sporskoj hali - zaostavštini Miše Babića koji je sa KK Hemofarm (i muškom i ženskom ekipom) ostavio dubok trag u tom banatskom gradu. Godinama je ženska ekipa Hemofarma bila ozbiljan faktor u domaćoj, ali i evropskoj košarci, gde je uspešno učestvovala u oba ženska takmičenja. Bilo je puno publike, interesovanje je bilo veliko, pa je bilo zadovoljstvo otići u Vršac i suditi utakmicu, pogotovo kada je u pitanju završnica prvenstva.

Inače, iako je vladalo mišljenje da je ženska košarka za ženske sudije ja sam lično uživao sudeći ženske utakmice. Naravno, trebalo je prilagoditi kriterijum pre svega ličnih grešaka ženskoj košarci, ali svakako je bilo lakše stići svaki kontranapad i ispratiti svaku situaciju na terenu. Da ne pričam da tu stvarno nije bilo pritisaka i da su se igračice, bar na utakmicama koje sam ja sudio, ponašale veoma korektno i sportski i prema nama sudijama i prema protivničkim igračicama.

Ovde su se susrele dve najkvalitetnije ekipe te godine, pa je Hemofarmu gostovala sjajna Vojvodina. Na klupi vrščanki sjajni Popov, na drugoj strani moj prijatelj Baletić, obojica vrsni stručnjaci. Iako se ne sećam svih igračica, pomenuću samo dve Bilje, u svakoj ekipi po jednu: Pešić i Stanković, koje su bile predvodnice ekipa, sjajni igrači i još bolji ljudi. Da ne bi propustio nekoga, neću nabrajati igračice koje su tada bile u vrhu ženske košarke, ne samo u Srbiji.

Jedna lepa ženska utakmica, koja sa setom može da nas podseti na neko vreme gde je i u žensku košarku bilo ulaganja i gde su rosteri i ekipe bili za svaki respekt.

Uživajte!



(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)