CIBONA (1984 - 1988)
U Zagrebu se zadržao četiri sezone, a tih godina se danas sa setom sećaju u glavnom gradu Republike Hrvatske. Bilo je to vreme u kome je Petrović rušio sve pred sobom, obarao rekorde, Cibonu je prevodio do dve titule prvaka Evrope, a osvojio je sedam trofeja u četiri sezone. Ipak, tituli prvaka države se radovao samo jednom.
"Morali smo bar još dva puta da budemo prvaci Jugoslavije", govorio je Dražen o periodu igranja za Cibonu.
Svoju prvu utakmicu u dresu Zagrepčana odigrao je baš protiv Šibenke i matičnom klubu je ubacio čak 56 poena.
"Ne, nije mi bilo teško. Uspomene su uspomene, ljubav je ljubav, ali na terenu ne poznajem nikoga. I ne priznajem. Daću im opet 56 ako budem bio u prilici", rekao je Dražen nakon utakmice. Publika ga je pre meča dočekala ovacijama i najdužim aplauzom u istoriji dvorane "Baldekin", a u toku utakmice više puta skandirala "Nemoj više Dražene" i "Dražene, ti si naš", ali Šibenki nije bilo spasa.
Koliko god iz današnjeg ugla to zvučalo nestvarno, takve brojke nisu bile nikakva retkost u Petrovićevoj karijeri. Naprotiv, vest dana je bila kada on postigne manje od 20 poena. Na brojke 30, 40, pa i 50 plus koševa su svi bili navikli. Dražen je prosečno u četiri sezone u Zagrebu beležio nešto manje od 40 poena po meču.
Već u prvoj sezoni je sa Cibonom stigao na krov Evrope pobedom nad Real Madridom u finalu, uz njegovih 36 poena. Uz najvredniji trofej, trijumfom protiv Crvene zvezde u reprizi finala od prethodne godine odbranili su i titulu prvaka Jugoslavije, dok su u Kup takmičenju pehar osvojili protiv Jugoplastike. Prva Draženova sezona i "tripla kruna" za "Vukove sa Tuškanca".
Neverovatna lakoća u igri Dražena Petrovića bila je nerešiv rebus svim ekipama koje su pokušavale da zaustave Zagrepčane.
"U mojoj karijeri nema nikakvih tajni. Sve postižem običnim košarkaškim elementima. Jednostavnost je u tome što ja radim više od drugih i ponavljam svoje vežbe više od drugih. Treniram četiri do pet sati kada putujem. Na pripremama i više. Veliku pažnju poklanjam individualnoj tehnici i taktici. Radim svakodnevno. Ne znam kako drugi rade, ja mislim da treniram dobro. Talenat sam respektovao do 18. godine života. Nakon toga više ne, održava me rad", otkrivao je Dražen svima svoj "jednostavni" recept za uspeh.
Zatrpao LimožJednu od najboljihu utakmica u karijeri odigrao je protiv francuskog Limoža 23. decembra 1986.u svojoj drugoj sezoni u Zagrebu. Cibona je pred svojim navijačima slavila rezultatom 116:106, a u 13. minutu meča su gubili 43:27. Usledila je neverovatna serija Petrovića od sedam uzastopnih trojki iz isto toliko napada. Utakmicu je završio sa 10 trojki, postigao je ukupno 51 poen, dok je brilijantnu partiju zaokružio i sa 10 uspešnih dodavanja.
Božidar Maljković je u razgovoru za "MVP" portal posebno istakao Draženovu energiju koja je bila primetna na terenu.
"Svi mi treneri, svedoci tog perioda, se slažemo u jednom - Dražen Petrović je bio jedan od najboljih igrača sa ovih prostora svih vremena, a najverovatnije najbolji napadač. Lopta mu je davala snagu, posedovao je strahovitu energiju. Zahvaljujući radu u teretani fizički besprekorno spreman, tehnika na najvišem nivo zbog neprestanog ponavljanja i treniranja, poznat po fantastičnoj prednjoj promeni kroz noge, to mu je bila specijalnost. Drzak i bezobrazan u granicama onoga da ga čini velikim i jednostavno čovek koji je bio mašina za postizanje koševa. Naravno da je mogao da igra bolju odbranu. Da je u tom segmentu bio malo bolji sigurno bih rekao da takvog igrača nismo imali", izneo je Maljković svoje mišljenje sa duge vremenske distance.
Naredne godine, Petrovićeve druge u zagrebačkom klubu, Cibona je uspela da odbrani naslov prvaka Evrope. U finalu su pobedili ekipu Žalgirisa uz Draženova 22 koša, a u domaćem Kupu su savladali Bosnu. Te godine je "Mocart" bio nezadrživ u pravom smislu te reči. Beležio je 43.3 poena u proseku, a oborio je mnoge rekorde među kojima je i onaj od 112 koševa na prvenstvenom meču protiv oslabljene Olimpije.
Ipak, veliki šamar Cibosi su doživeli u finalu domaćeg prvenstva. Poraženi su od Zadra i to u odlučujućoj utakmici u Zagrebu. Cibona je povela 1-0 pred svojim navijačima, ali je na revanš u Zadar otišla bez Dražena Petrovića, koji je, po sopstvenom priznanju kasnije, odglumio povredu. Želeli su da se tituli raduju pred svojim navijačima.
Znao je da zakucaDražen je bio "mašina" za postizanje poena, ubojit šut mu je bio glavno oružje, a mlađe generacije uglavnom interesuje zašto nije zakucavao. U svojim najboljim igračkim danima Petrović je imao odraz 85 santimetara i bez problema je mogao atraktivno da zakuca. To je i činio na zagrevanjima pre utakmica, a neretko i u igri dok je nosio dres Šibenke i Cibone. Na utakmici protiv Skavolinija je imao jedno veoma atraktivnu završnicu akcije koju možete i videti u priloženom snimku (3' 45"). Taj momenat se ispostavio kao klljučni u pobedi Cibone, jer je njime razgalio saigrače i publiku, uz čiju pomoć su Zagrepčani stigli do velikog preokreta i pehara Kupa pobednika kupova.
"Da smo mogli da pobedimo tu utakmicu, mogli smo. Uveravam vas da smo hteli, bilo bi 20 razlike za nas. Dogodilo se šta se dogodilo i tu više nema povratka", mnogo godina kasnije priznao je i trener te generacije Cibone, Željko Pavličević.
Kazna ih je stigla u Zagrebu i to nakon 37 meseci i 10 dana koliko su bili neporaženi u "Domu sportova". Nakon dva produžetka i najbolje partije u karijeri Petra Popovića, oca igrača Marka Popovića, Zadar je pobedio 111:110 i ostavio Cibonu bez šanse da brani dvostruku titulu prvaka Evrope, jer je samo jedan tim išao u Kup šampiona.
Naredne godine u ligaškom delu prvenstva imaju skor 22-0, ali ih u polufinalu plej ofa izbacuje Crvena zvezda, senzacionalnom pobedom u Zagrebu u kojoj se niotkuda pojavio Branislav Prelević. Nisu imali rešenje za njega, postigao je 34 poena na tom meču. Jedna od stvari koje su Petrovića činile velikim igračem bila je i sposobnost da brzo zaboravlja, realnost je prihvatao takvu kakva jeste i nastavljao je sa radom.
"Zašto da se nerviram, učinio sam sve što sam mogao. Prvenstvo je gotovo", izjavio je novinarima ispred dvorane u Zagrebu samo 24 sata posle tog meča, uzeo loptu iz svojih kola i otišao na trening.
Cibona te sezone osvaja evropski Kup pobednika kupova. U Novom Sadu su savladali ekipu Skavolinija, uz 28 poena Petrovića.
U svojoj poslednjoj sezoni u dresu zagrebačke ekipe Dražen osvaja domaći Kup pobedom nad Jugoplastikom u Rijeci. Titula mu izmiče još jednom. U polufinalu plej ofa se isprečio supertalentovani Partizan sa Duškom Vujoševićem na klupi, a na parketu su se isticali Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Žarko Paspalj... U evropskom Kupu Radivoja Koraća Cibona stiže do finala, ali gube od madridskog Reala sa kojim je Dražen dve godine ranije već bio potpisao ugovor. Finale se igralo u dve utakmice, a Cibona nije uspela da nadoknadi poraz od 13 razlike iz Madrida. Dražen je u revanšu postigao 47 poena.
REAL MADRID (1988 - 1989)
Način na koji je potpisan ugovor sa Realom iz Madrida ni dan danas nije potpuno razjašnjen. Uz pomoć Mirka Novosela, Dražen je saradnju sa "kraljevskim klubom" dogovorio još 1986. godine, dve sezone pre nego što je napustio Zagreb. Vrednost ugovora koja je dopirala do javnosti iznosila je tada nezamislivih 1.000.000 dolara.
Pravilnik Košarkaškog saveza Jugoslavije nije dozvoljavao takav transfer, jer bi u trenutku odlaska u Madrid Dražen imao 24 godine, a po tadašnjim propisima tako mlad igrač nije smeo u inostranstvo. Ipak, jaka logistika je učinila svoje i Petrović je zaigrao u Realu kada je to i planirao.
Interesantno je da je Petrović u dresu Cibone igrao sedam puta protiv tima iz Madrida i imao učinak 6-1, a postizao je više od 40 poena po meču u proseku. Kada je prešao u Real po medijima se šaljivo pisalo da je Madriđanima jedini spas od Dražena bio da ga dovedu u sopstvene redove.
Španci su ga čekali dve godine, o njemu su u međuvremenu snimili i dokumentarni film, a popularnost mu je bila na nivou najvećih fudbalskih zvezda iz "kraljevskog kluba". U vreme dok je igrao za Cibonu bio je jedini sportista sa prostora bivše SFRJ koji je imao svoj model patika, što je tada bio presedan. Iako je proslavio model "Adidasa" - "top ten", Dražen je potpisao ugovor sa markom "Kronos" koja je napravila patike na kojima je bio njegov potpis. Pomenuti modeli su se nalazili na nogama svakog ko se smatrao poznavaocem košarke, a šetali su ih i svi koji su želeli da budu aktuelni i moderni. Dražen više nije bio običan sportista, kreirao je i trendove u društvu.
Iako je u Španiji proveo samo jednu sezonu, trag koji ostavio tamo je neizbrisiv. Završio je sezonu kao najbolji strelac tima sa 28.5 poena po meču, ali nije uspeo da donese titulu u Madrid. U finalu ih je savladala Barselona 3-2 u pobedama i pored fantastične igre Petrovića tokom čitave serije. U četvrtom meču je postigao 42 poena, što je rekord finala španske lige.
Sezonu je, ipak, završio sa dva trofeja. Jedan je osvojio u nacionalnom Kupu kralja, dok je drugi zabeležio u evropskom Kupu pobednika kupova. Do trofeja u Evropi Real je stigao nakon polufinala u kome su savladali Cibonu u dve utakmice. Petrović je timu u kome je stekao punu afirmaciju u prvoj utakmici postigao 38, a u drugoj 47 poena.
"Dražen je imao slobodna bacanja 'jedan za jedan' nešto malo pre kraja utakmice. Kao igrač Cibone i njegov brat, molio sam ga da promaši: "Dražene, molim te, promaši... Dražene, vama je svejedno, u Madridu će ionako biti kako treba. Dražene, imamo premije, premije za pobedu... Molim te!". Samo se nasmejao i ubacio oba bacanja. Nije znao, jednostavno, nije znao da gubi", mnogo godina kasnije podelio je sa medijima anegdotu iz tog meča Aleksandar Petrović.
Finale Kupa pobednika kupova je i dan danas jedan od najgledanijih na internetu i uopšte važi za jednu od najboljih utakmica u Evropi svih vremena. Reč je o meču Reala i italijanskog Snajdera iz Kazerte koji je tim iz Madrida dobio rezultatom 117:113 nakon produžetka. Dražen Petrović je na toj utakmici postigao 62 koša, a za protivnika je imao Brazilca Oskara Šmita koji je završio sa 44 poena.
Oskara Šmita je Dražen veoma cenio. Uopšte, imao je veliki respekt prema igračima koji su obeležili taj period. Nakon što je izabran za najboljeg igrača Svetskog prvenstva u Madridu 1986. Dražen je drugoplasiranom u tom glasanju, Brazilcu Šmitu, rekao da ga smatra boljim od sebe.
"Da nisam tako mislio ne bih mu to ni rekao. Zaista je taj turnir sjajno odigrao. Tako kako je on igrao i ja želim da igram. Imao je strahovito mnogo skokova u napadu, bio je vrlo koristan za ekipu", govorio je Dražen. Veoma je poštovao i Nikosa Galisa, toliko da je jednom prilikom izjavio da bi voleo da bude sa njim u istom timu kako bi mogao da mu asistira prilikom postizanja koševa.
Nakon samo jedne odigrane sezone u "kraljevskom klubu", Dražen se odlučio na, u to vreme neverovatno hrabar potez, odlazak u NBA ligu. Prema njegovim rečima, odlazak u Ameriku mu je bio životni san, ali kao jedan od razloga raskida četvorogodišnjeg ugovora sa Madriđanima navodile su se i nesuglasice sa legendom španske košarke, Fernandom Martinom, igračem sa vrlo sličnom sudbinom Draženovoj. Martin je poginuo u saobraćajnoj nesreći 3. decembra 1989. godine, a Dražen je nakon tragičnog događaja izjavljivao da između njih nisu postojali veći sukobi.
Karijera Dražena Petrovića je do odlaska iz Madrida išla samo uzlaznom putanjom. Iz dana u dan je napredovao, na klupskom planu je osvojio gotovo sve od trofeja što se moglo osvojiti u to vreme. Na red je došao naredni korak, odlazak u NBA ligu, koja je u to vreme još uvek bila rezervisana za američke i igrače koji su se školovali "preko bare".
Nastaviće se...
