Jednu od najimpresivnijih karijera u svetu košarke sigurno je imao Oskar Šmit. Brazilac je prestao da igra u 45. godini života, a za to vreme je postigao neverovatnih 49.743 poena u takmičarskim utakmicama.
Lična karta Ime i prezime: Oskar Daniel Bezera Šmit Datum i mesto rođenja: 16. februar 1958. (Natal, Brazil) Visina: 204 santimetra Pozicija: krilo Klubovi: Palmeiras (1974-1978), Sirio (1978-1982), Kazerta (1982-1990), Pavia (1990-1993), Valjadolid (1993-1995), Korintijans (1995-1997), Banko Bandeirante (1997/1998), Mekenzi (1998/1999), Flamengo (1999-2003) Klupski trofeji: Prvenstvo Brazila (1977, 1979, 1996), Kup Južne Amerike (1979), Interkontinentalni Kup (1979), Kup Italije (1988) Uspesi sa reprezentacijom: bronzana medalja na Svetskom prvenstvu (1978), zlatna medalja na prvenstvu Južne Amerike (1977, 1983, 1985), zlato na Panameričkim igrama (1987)
Čovek koga su zbog preciznosti u šutu prozvali "Sveta ruka", košarkom je počeo da se bavi relativno kasno, u 13. godini života. Već tada je bio visok 190 santimetara i igra pod obručima se činila kao logično opredeljenje za njega. Nije bio najtalentovaniji, ali ga je, po rečima njegovog prvog trenera Laurinda Miure, odlikovala potupna posvećenost igri, diciplina i upornost. Ostajao je po tri sata posle treninga da usavršava svoj šut.
U Brazilu je ostao do 1982. godine i osvojio sve što se moglo u klupskim takmičenjima, a postao je standardni reprezentativac i član olimpijskog tima 1980. godine u Moskvi, gde je postigao 169 poena i odveo Brazil do petog mesta. Prva destinacija u Evropi bila je Italija. Zaigrao jeu dresu Kazerte u tandemu sa Zoranom Slavnićem. U Kazerti je ostao čak osam godina, a posle toga se preselio u Pavilju, gde je odigrao još tri sezone.
Oborio je mnoge rekorde u italijanskoj košarci. Postigao je 13.957 koševa za 11 sezona. Za to vreme je još dva puta nastupao na Olimpijskim igrama (1984, 1988). U Los Anđelesu je zabeležio isti broj poena kao četiri godine ranije u Moskvi (169), a u Seulu, na svom trećem nastupu, je bio najbolji strelac Igara sa 338 poena. Brazil je završio kao petoplasirani, a Šmit je protiv Španije sa 55 poena postavio olimpijski rekord.
Na Olimpijskim igrama je nastupao pet puta i izjednačio se sa Portorikancem Teofilom Da Kruzom. U Barseloni (1992) je ponovo bio najbolji strelac sa 198 poena, a taj podvig je ponovio i u Atlanti 1996, kada je postigao 219 poena. Te godine je postao prvi košarkaš koji je na Olimpijskim igrama dao više od hiljadu poena (1.093).
Oskar i Dražen u nezaboravnom finalu Ostaće upamćen finalni duel Kupa pobednika kupova iz 1989. godine, kada je Real iz Madrida savladao Kazertu 117:113. Dražen Petrović je ubacio 62 poena, a Šmit 44, uz poene za produžetak. To je jedno od najboljih finala evropskih kupova ikada.
Nakon Kazerte, Šmit je 1992. klupsku karijeru nastavio u Španiji. Odigrao je tri sjajne sezone u Forumu iz Valjadolida, a zatim se zbog nostalgije vratio u Brazil gde je odigrao još punih osam sezona. U 40. godini života je u Banko Bandeirantesu imao prosek od 41.5 poena po meču, a te sezone je i "probio" granicu od 40.000 poena u karijeri. Aktivan je bio još šest sezona, a sa punih 45 godina je "okačio patike o klin". Cifra od 49.743 poena će ostati još dugo nedodirljiv rekord u svetskoj košarci.
Nikada se nije oprobao u NBA ligi, iako je bio draftovan u šestoj rundi Drafta 1984. godine. Prema njegovim rečima, nije želeo da ode u Ameriku iz ljubavi prema reprezentaciji (do 1989. godine je profesionalnim NBA košarkašima bilo zabranjeno nastupanje u državnim timovima). Od nacionalnog tima se oprostio u 38. godini života sa 326 utakmica i 7.693 poena (23.6 po utakmici).
O Šmitovoj igri najbolje svedoči podatak da je sa punih 38 godina Skotiju Pipenu, na Olimpijskim igrama u Atlanti, ubacio 26 poena, a legendarni igrač Čikaga je u nekoliko navrata nemoćno širio ruke.
Oskar Šmit danas puni 55. godina, a kao poklon je dobio saznanje da je primljen u Kuću slavnih u Springfildu. Malo je reći - sasvim zasluženo.
