Prethodnog vikenda u grčkom prvenstvu Olimpijakos je savladao ekipu Arisa rezultatom 100:65. Tim iz Pireja, po mišljenju mnogih, u poslednjih desetak godina nije imao slabiji sastav. Uprkos tome, u domaćem prvenstvu može da im parira jedino (takođe nikada slabiji) Panatinaikos. O atinskim gigantima ćemo neki drugi put. Tema priče koja predstoji je upravo poraženi Aris, odnosno njegov najbolji igrač u istoriji, istovremeno i najbolji grčki košarkaš svih vremena Nikos Galis.
Lična karta Ime i prezime: Nikolaos Jorgalis Datum i mesto rođenja: 23. jul 1957. (Nju Džersi) Visina: 183 santimetra Pozicija: bek Koledž: Siton Hol (1975-1979) Draft: 68. pik (14. pik četvrte runde, Boston Seltiks) Klubovi: Aris (1979-1992), Panatinaikos (1992-1995) Trofeji: Prvenstvo Grčke (8), Kup Grčke (6), zlatna medalja na EP 1987. (Grčka), srebrna medalja na EP 1989. (Jugoslavija) Individualna priznanja: 11 puta najbolji strelac Prvenstva Grčke, 4 puta najbolji strelac Evropskog prvenstva, 8 puta najbolji strelac Kupa Šampiona, najbolji strelac Svetskog prvenstva 1986, MVP Evropskog prvenstva 1987, FIBA ga je 1991. godine proglasila jednim od 50 najboljih igrača Evrope svih vremena, član je FIBA Kuće slavnih od njenog osnivanja 2007. godine
Podsetićemo Vas na vreme kada se vrhunska košarka igrala u Solunu i čoveka zbog koga je igra pod obručima postala najpopularniji sport u Grčkoj. Zbog njega su košarkom počeli da se bave Dijamantidis, Spanulis, Alvertis... Svi oni koji su obeležili evropsku košarku prethodnih desetak godina. Trener koji je najviše vremena proveo sa Galisom, Janis Joanidis, je jednom prilikom izjavio da "svi koji u Grčkoj zarađuju od košarke, a i svi navijači, bi trebali da plaćaju poseban porez u čast Nikosa Galisa".
Sa 15 godina se odlučio za košarku, a jedan od razloga je to što mu je sportski idol bio Volt Frejžer, čuveni igrač Njujork Niksa. Zbog visine (183 santimetra) je u početku igrao plejmejkera, ali su u startu njegove ubojite košgeterske sposobnosti ubedile trenera koledža Siton Hol, Bila Refertija, da ga prebaci na mesto beka šutera. Hendikep u visini nadoknađivao je velikom upornošću, a fizički je uvek bio maksimalno spreman.
U poslednjoj univerzitetskoj sezoni beležio je 28 poena u proseku i bio je treći strelac NCAA lige, odmah iza čuvenog Lerija Birda. Realno je bilo očekivati da se Galis nađe u NBA ligi, ipak, njegov tadašnji menadžer bio je preokupiran radom sa pevačicom Dajanom Ros, koja mu je takođe bila klijent, pa je zapostavio Galisa i nije mu obezbedio dobru draft poziciju.
Na draftu je završio tek u četvrtom krugu, kao 14. pik Boston Seltiksa. To je značilo da mora da prođe Letnju ligu, a Galis se u njoj povredio i ostao bez NBA angažmana.
Druga opcija je bila odlazak u zemlju odakle vodi poreklo, Grčku. Koketirao je sa Panatinaikosom, za koji je čuo od Grka iseljenika u Americi da je najveći klub. Ali, kada su videli da takav igrač ima želju da igra u Evropi, vlasnici Arisa su reagovali brzo i dogovorili saradnju sa Galisom. Potpisan je jednogodišnji ugovor, jer je Nikos još uvek želeo da ostvari svoj NBA san.
Njegov dolazak u Solun je na početku razočarao navijače. Za divno čudo grčki novinari su malo preterali prilikom najave novog igrača kluba i u osnovne podatke su mu stavili visinu 194 santimetra. Po izlasku iz aviona se videlo da je to daleko od istine, pa su počele sumnje i oko njegovog igračkog kvaliteta.
Bokserski genGalisov otac Jorgos je bio bokser. U mladosti se i Nikos oprobao u tom sportu, ali ga je majka nagovorila da se oproba u nečemu drugom. Na sreću ljubitelja košarke, sin je poslušao majku. Ipak, da ima boksreski gen pokazao je nakon Evropskog prvenstva 1981. Godine, kada je nezadovoljan komentarom grčkog novinara nokautirao istog. Za to ga je grčki Savez „drakonski“ kaznio zabranom igranja dva meseca, ali su mu ubrzo kaznu i skinuli.
Da su dobili pravi biser bilo je jasno već u debitantskoj utakmici protiv Iraklisa, 2. decembra 1979. godine, kada je Galis postigao 30 poena.
Nakon prve sezone odlučio je da ostane u Grčkoj, zaboravio je NBA ligu, a debitovao je i u reprezentaciji. Prvih nekoliko sezona Aris je disao za vratom Panatinaikosu i Olimpijakosu, ali je Nikosu nedostajao neki kvalitetan saigrač, sa kojim bi mogao da savlada gigante iz Atine. Aris je 1983. godine osvojio prvu titulu sa Galisom, ali se ona već naredne sezone vratila u Atinu (Panatinaikos). Agilna uprava, na čelu sa trenerom Joanidisom koji je u glavi imao viziju kako treba da izgleda tim oko Nikosa Galisa, dovodi iz malog atinskog kluba Jonikosa beka Panajotisa Janakisa. Dva igrača su na terenu funkcionisala besprekorno. Menjali su se na obe bekovske pozicije i protivnici nisu imali rešenje za njih. U prvoj zajedničkoj sezoni 1984/85 osvajaju titulu i kreće takozvana "Solunska era". Sledeće godine se "šetaju" kroz Prvenstvo, koje osvajaju bez poraza, prvi put u istoriji Grčke.
U sezoni 1986/87 u Grčkoj se uvodi plej of sistem. To je statistički Galisova najbolja sezona, postizao je 40 poena po meču, uz procenat šuta 69 odsto za dva poena. Možda se neki pitaju kakav mu je bio procenat za tri, ali Galis je jedini košgeter sa ovakvim učincima kroz karijeru koji se vrlo retko oslanjao na šut za tri poena. To su znali i treneri i grači protiv kojih je igrao. Ta činjenica je trebala značajno da im olakša čuvanje omalenog beka, ali Galisovi procenti za dva poena i broj poena po meču koje je postizao dokazivali su o kakvom se majstoru radi. Specijalitet mu je bila igra leđima ka košu. Prilikom ulaza okretao se leđima igraču koji ga čuva, malo vrteo levo-desno, zatim skakao unazad i dve sekunde nakon toga lopta je po pravilu prolazila kroz obruč, jedva dodirujući mrežicu.
Džordanu ubacio 50Kao član reprezentacije Grčke 1983. godine, u prijateljskom meču, se sastao sa američkim Univerzitetom Severna Karolina. Galis je na tom meču postigao 50 poena, a direktan čuvar mu je bio Majkl Džordan.
Ta 1987. godina Nikosu je bila kruna karijere. Osim još jedne titule u nacionalnom šampionatu, došao je trijumf i sa reprezentacijom Grčke. Pred svojim navijačima Grčka je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu pobedivši u finalu SSSR 103:101 nakon produžetka. Galis je postigao 40 pogodaka. Do finala su domaći dva puta savladali reprezentaciju Jugoslavije, tada strah i trepet na svetskim parketima. Galis je predvodio Grčku do najvećeg trijumfa u istoriji sa 37 pogodaka po meču. Od ukupno 704 poena celog tima on je postigao 296. Čitava taktika je bila podređena njemu. U odbrani se čuvao, u napadu mu je pravljen prostor za igru "jedan na jedan", gde, ali stvarno, niko nije mogao da ga zaustavi. Kuriozitet je da je Galis na osam utakmica zabeležio sedam ličnih grešaka. Grčka je osvojila zlatnu medalju, a pre Prvenstva je nisu svrstavali među favorite, jer su Jugoslavija, SSSR i Španija imali najveći rejting zaslužen prethodnih godina.
Košarka u Grčkoj je nakon tog uspeha doživela pravu eksploziju, dvorane su redovno bile krcate, a ulice puste kada se igra košarka. Broj registrovanih košarkaša je u narednoj sezoni, sa nešto više od 92.000, porastao na 163.000. Većini je idol bio Galis.
Aris je postao simbol grčke košarke, šampion koga nisu mogli da skinu sa trona. Ipak, neostvarena želja Galisa je ostala titula klupskog prvaka Evrope. Tri puta su "žuti" stizali do fajnal fora, ali su tamo sva tri puta zaustavljani u polufinalu.
Na reprezentativnom planu Galis je nastavio po starom. Usledilo je Evropsko prvenstvo 1989. godine u Zagrebu, na kome je ponovo bio prvi strelac sa 35.6 pogodaka po meču. Grčka je u polufinalu savladala SSSR 81:80, a odmah nakon te pobede Galis je izjavio kako su ispunili zadatak i da je srebro bilo cilj, jer protiv Jugoslavije nisu imali realne šanse. Tako je i bilo, Jugoslavija sa Petrovićem, Divcem, Paspaljom, Rađom i ostalima nije dala ni promil šanse protivnicima. Grčku su savladali u finalu 98:77 i osvojili verovatno najizvesnije Evropsko prvenstvo u istoriji, o čemu ćemo neki drugi put.
U Grčkoj Aris i dalje osvaja titule, ali je PAOK sve bliži i postalo je pitanje trenutka kada će ih svrgnuti sa trona. Galis je i dalje ličnost broj jedan grčke košarke, uvek najbolji strelac lige.
Nosilac Olimpijske bakljeU znak zahvalnosti za doprinos grčkom sportu, Nikosu Galisu je pripala čast da bude jedan od nosilaca Olimpijskog plamena na završnoj ceremoniji otvaranja Igara 2004. godine. On je pokrenuo povorku koja je nosila baklju na stadionu ka oltaru.
Na red je došlo Evropsko prvenstvo u Rimu 1991. godine i u utakmici Grčke i Čehoslovačke FIBA je prvi put u istoriji dozvolila da se meč prekine i uruči priznanje jednom igraču. Na tom meču Nikos Galis je postigao svoj pethiljaditi poen. Galis se u Rimu vratio na mesto plejmejkera i posvetio se razigravanju mlađih saigrača. Isto to će, nakon tog prvenstva, učiniti u Arisu. Dok se to nije desilo Galis je bio najbolji strelac svih Šampionata na kojima je učestvovao u reprezentativnom dresu.
Te 1991. godine i Aris je krenuo nizbrdo. Sve je počelo tučom Galisa i beka Paoka Branislava Prelevića. Drugi tim iz Soluna je osvojio titulu, a zbog kazne Galis je propustio početak naredne sezone. Kada se vratio u tim Aris je već zaostajao u pobedama i na kraju Prvenstvo završava kao treći, bez prava na učešće u Kupu Šampiona. Trener Joanidis je tada napustio klub, a uprava nije želela da produži ugovor ni sa Galisom. On prelazi u Panatinaikos i brojke mu drastično padaju. Odigrao je nepune tri sezone u Atini, a od karijere se oprostio tako što je na prvenstvenoj utakmici, nakon prvog poluvremena provedenog na klupi, odbio zahtev trenera da uđe u igru. Umesto toga je otišao u svlačionicu i više se nije vraćao na parket.
Nekadašnji gigant iz Soluna danas nije ni blizu slavnih dana koje je imao sa Galisom. Trenutno dele 11. mesto na tabeli grčke lige sa ekipom Panelefsiniakosa. Oba tima imaju skor 2-6 i od njih su lošiji samo Ilisijakos i Kavala (1-7). Poražavajuća činjenica, posebno ako se u obzir uzme jačina ovog takmičenja.
